Izvor: Večernje novosti, 05.Jun.2016, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujica odnosi i snove

Nabujala Sena "pobesnela" i zaprepastila prestonicu. Parižani imaju neobičan način da se klone poplava. Kad voda pokvasi stopala, kreću nevolje PARIZ- OD STALNOG DOPISNIKA LUKSUZNI prekookeanski brod resko je sekao plitku koru Atlantika. Tek je bio isplovio, pa je jato gladnih i bučnih galebova u širokim krugovima nad palubom ispuštalo glasnu muziku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << slasti u iščekivanju sitnih zalogaja. Još koji čas, pa će zarudeti pučina. Kapetan Rišar je bacio zadovoljan pogled u daljinu. U najavi plovidbe visilo je nebo puno sitnih zvezda. Ohrabren mirnim morem, Rišar je potpalio lulu. Pućnuo je prvi oblačić, kada se, najednom, začu glasna sirena. Ustuknuo je na trenutak i bacio pogled oko sebe. Srebrna krljušt vode pružala se u nedogled. Nigde opasnosti na vidiku. Vratio se mislima i luli, kad je zatrubilo još jednom. Pa još jednom. I sve iznova. Buka je postala nesnosna. Rišar se trgao obliven znojem. Pusti snovi raspršili su se pod masnim nebom šatora. Iznad, na brzom putu uz Senu, automobilske sirene uzalud su pokušavale da razmrse nepodnošljivo klupko saobraćaja. IZ SKLONIŠTA pod pariskim mostom Morlan prvo je izašlo stopalo s probušenom čarapom, a za njim i druga, bosa noga. Rišar je, zatim, izvukao čitavo izmučeno telo. Dobro se protegao i prljavim prstima počešao po krastavoj glavi, a onda pogledao oko sebe. Pod nogama, opasno se ljuljuškala smeđa mrlja. Svakim novim gutljajem, pod okom ispičuture, Sena je beležila novu crtu. Još koja kap, i ući će mu u san. Rišar nije kupovao novine, nije imao televizor niti otvarao internet. Ali, znao je da čita opasnost. Vratio se u svoj šator, pokupio nešto odeće i nekoliko konzervi, stavio ih u ranac, popeo se na bezbednu zaravan nasipa i počeo da kuje plan kako da se domogne prve kafe za danas. ISTE večeri, bujica mu je elegantno pokupila pokretnu kuću i porinula je nizvodno ka Velikoj palati. Šator pun nevažnih sitnica uskoro je, zajedno s nekoliko kartonskih kutija i najlonskih kesa, proplovio pored skulpture zuava, francuskog lakog pešadinca iz 1854. godine, Afrikanca iz bitke na Almi, kod Sevastopolja na Krimu. Voda mu je već bila došla do butina. Parižani imaju neobičan način da se klone poplava. Kad voda pokvasi stopala, kreću nevolje. Barke zaplove bulevarima, kad mu teme zaroni u Senu. Dok je prolazio šator, na glavu zuvu slete zbunjeni galeb, zalutao iz Rišarovog sna, čekajući šta će da bude.

Nastavak na Večernje novosti...