Izvor: GameInfusion.net, 13.Maj.2012, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Binary Domain opis: osvežavajuća akcija
Binary Domain nas vodi u ne tako daleku budućnost. Godina je 2080, a u izmenjenom društvu različite vrste robota su normalna pojava. Robotika je morala da se razvija zbog problema u kojem se našla planeta usled globalnog otopljavanja i poplava. Cilj je bio stvaranja efektivne, precizne i gotovo nepogrešive radne snage koja bi obnovila i stabilizovala čovečanstvo.
No, kako to obično biva, posle određenog >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << vremena, stvari se otimaju kontroli.
Okolina je naviknuta da se susreće sa novim metalnim članovima društva, ali onakvim kako zapravo treba da izgledaju. Međutim, šta ako roboti budu stvarani u ljudskom obliku, tako da se na prvi pogled ne mogu razlikovati? Šta ako su i oni sami programirani da ne budu toga svesni? Takvu vrstu asimilacije, prema novoj Ženevskoj konvenciji, treba saseći u korenu, a idejne tvorce privesti pravdi.
Glavni protagonista je Den Maršal, iskusan vojnik, bivši specijalac sa bogatom biografijom iza sebe. Den je jedan od članova "Rust Crew-a", novoformiranog, internacionalnog odreda koji u Tokiju treba da liši slobode Jođi Amadu za koga međunarodna zajednica (a ko bi drugi bio puppet master nego Amerika) veruje da je odgovoran za stvaranje Hollow Children fenomena – robota koji misle da su ljudi i fizički se ne razlikuju od njih.
Priča se na početku sporo odmotava, ali posle mlakog uvoda slede obrti zbog kojih vredi ostati strpljiv. Den na prvi pogled deluje kao nadobudni naduvenko koji ništa ne shvata ozbiljno, međutim kako se radnja odvija, tako počinje da se transformiše, naravno u linearnom pravcu.
Gameplay će biti vrlo dobro poznat svakome ko je igrao Gears of War ili Mass Effect 3. Fanovi ovih igara će biti na domaćem terenu. Krećete se od bitke do bitke, od zaklona do zaklona i od robota ćete praviti tone i tone metalnog otpada. Treba imati na umu da u Binary Domain-u nećete ubiti ni jedno organsko živo biće, što je prijatno osveženje. Ne mora u svakoj igri da bude vanzemaljaca i terorista.
Destruktibilnost robota je nešto što daje poseban šmek. Štitovi se raspadaju u parčiće, noge mogu biti uništavane u kom slučaju će protivnik nastaviti da puzi, a ukoliko mu raznesete glavu, pucaće nasumično i pogađati sve oko sebe, uključujući i ostale robote. Svakim metkom će po neki deo tela otpadati. Iako vrste protivnika neće mnogo varirati do samog kraja, načini na koje ih eliminišete ostaju zanimljivi.
Pored klasičnih, humanoidnih, robota, biće i nekoliko boss fajtova koji nisu teški, ali će vas isfrustrirati do krajnjih granica. Uglavnom je poenta, probijajuću se kroz kišu raketa, pogoditi određeni deo tela džinovskog robota i tako više puta, a u međuvremenu ćete padati, prevrtati se i leteti na sve strane.
Dena će uvek pratiti još dva člana ekipe, dok će oni koji nisu izabrani raditi nešto drugo iza kulisa – ići će drugim putem, čuvaće odstupnicu itd. Sa saborcima oko sebe gradićete odnose, tj. povećavati i smanjivati lojalnost. Nemojte misliti da će vas ovo odvesti u neku vrstu dejting simulacije. Lojalnost je isključivo funkcionalnog, gameplay karaktera i ogleda se u tome što će saborci lakše ili teže prihvatati vaša naređenja ili će češće ili ređe davati svoje taktičke predloge. Konsekvenci na priču nema. Ideja je odlična, međutim, nedostaju stvarne posledice, čak ni u vidu težine igranja, jer se naređenja uglavnom svode na kreni – stani, a ne postoji šansa da vas neko iz tima napusti jer se ponašate kao kreten, niti će neko zbog toga ginuti kao u Mass Effect-u.
Naređenja možete izdavati preko mikrofona jer je u igru implementiran voice command sistem koji za divno čudo radi prilično dobro, mada ukoliko ne želite da vičete u mikrofon i rizikujete da vam neko pozove hitnu pomoć, bolje je da dajete komande i komunicirate preko tastature ili džojstika.
Likovi ne izlaze daleko iz stereotipnih šablona. Tu je nabildovano-debeli afro-amerikanac koji je koristan, osim zato što može da bude pampur na vratima, i zato što vucara ogromnu mašinku. Zatim tu je i Britanac, bivši MI6, koji nikada nije gledao niti jedan Džejms Bond film. Njega prati sunarodnica, inače kratko ošišana muškarača koja zoljom raznosi glave, a tu je i Kineskinja, tiha i mistična. Ima tu još nekih epizodnih likova, ali nećemo da spojlujemo.
Binary Domain ne donosi mnogo toga novog, ali nesporno je da je dobro dizajniran i vrlo zanimljiv za igranje. Priča koja je neka mešavina I, Robot-a i Blade Runner-a je dovoljno dobra da vas odvede do kraja, fanovi pucačina iz trećeg lica će biti zadovoljni, makar na kratko jer igra ima vrlo malu vrednost ponovnog prelaženja.
Miloš MLADENOVIĆ
Nastavak na GameInfusion.net...
