Izvor: Politika, 24.Okt.2011, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U nedelju pomeranje časovnika za jedan sat unazad
BEOGRAD – Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 30. oktobra, u 3 časa ujutru, kada će kazaljke na časovnicima biti pomerene za jedan sat unazad, odnosno sa tri na dva sata ujutru.
Kazaljke će biti pomerene za jedan sat unazad na osnovu Zakona o računanju vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Letnje računanje vremena u Srbiji, prema tom zakonu, počinje u poslednjoj nedelji marta, završava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se poslednje sedmice oktobra, a cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.
„Službeno vreme” u svetu pomera se unapred u poznu zimu, ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava” dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Međutim, Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog „produženja” dana jer smatraju da prirodu ne treba „mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
Tanjug
objavljeno: 24.10.2011.
.jpg)
