Izvor: BKTV News, 30.Mar.2013, 19:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomeramo kazaljke samo zbog Evrope

Večeras pomeramo kazaljke sata jedan čas unapred. Spavaćemo sat vremena kraće, možda ćemo imati i poremećaj sna, jer organizmu treba malo vremena da se adaptira na novi ritam. Analiza o tome koliko režim promene vremena utiče na produktivnost u Srbiji nema, dok svetska iskustva kažu da su radnici zbog toga efikasniji bar za dva odsto.
Zakon o računanju vremena propisuje da letnje računanje 2013. počinje poslednje nedelje marta, pomeranjem časovnika sa dva na tri časa ujutru. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Ovako funkcioniše cela Evropa, ali i najveći broj zemalja u svetu. Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina 20. veka s obrazloženjem da se time produžava dan, štedi električna energija, povećava produktivnost i efikasnost na poslu.
- U industriji je značajan svaki sat tokom koga se postignu uštede. Međutim, ove promene ne odgovaraju bioritmu na koji su ljudi navikli, pa im je potrebno prilagođavanje petnaestak dana. U tom periodu produktivnost je manja, ali se posle toga povećava – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Kako kaže, u Srbiji ne postoje merenja u vezi s pomeranjem sata, ali naglašava da su se svetske ekonomije bavile tim proračunima.
- Uštede nisu velike i one iznose oko dva-tri odsto. Međutim, kada se radi o velikim ekonomijama, to je ušteda. Kod nas je sve to relativno, jer nismo ni razvijena industrija niti smo naročito produktivni – objašnjava Rajić.
U Americi analize pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje, da uz više dnevnog svetla trgovine i ugostitelji ostvaruju bolji promet, da rastu prihodi od turizma, kao i da se manje energije troši na osvetljenje i grejanje.
Letnje računanje vremena ne utiče na zdravlje, ali utiče na adaptacione mehanizme organizma, jer su ljudi naviknuti na određeni ritam koji se pomeranjem časovnika menja.
- Tada kasnimo sa dnevnim obavezama da bismo ispuniti kvotu, odnosno zadovoljili potrebe za snom ili za hranom. Taj period traje dok se organizam na adaptira na nove uslove – kaže dr Nevenka Dimitrijević iz DZ “Voždovac”, i ističe da čak 90 odsto ljudi ima svoj uobičajeni ritam koga se pridržava čak i onda kada su oslobođeni svakodnevnih obaveza.
U Direkciji za mere i dragocene metale podsećaju da se u Srbiji neprekidno od 1983. svake godine menja vreme. Pre toga tokom okupacije bilo je na snazi letnje i zimsko računanje vremena.
- Ranije je pomeranje vremena bilo u septembru i martu, a sada je u oktobru i martu. To se pravdalo navodnim iskorišćavanjem dnevnog svetla, što nama u Srbiji verovatno nije bilo neophodno, s obzirom na to da nam je radno vreme počinjalo dosta rano. Danas cela Evropa ima letnje računanje vremena – objašnjava mr Jadranka Marendić-Miljković, rukovodilac Grupe za vreme u Direkciji.
Ipak, pojedine zemlje, poput Kine, Japana, Južne Koreje, ali i dosta zemalja na afričkom kontinentu ne poznaju letnje i zimsko štelovanje časovnika. Ono ne važi ni na Islandu, ali ni u Rusiji.
Izvor: Blic
Tweet
Pogledaj vesti o: Pomeranje sata

Nastavak na BKTV News...