Svakog poslednjeg vikenda u martu se pomera sat i prelazi na letnje računanje vremena, da bi se potom poslednjeg vikenda oktobra vratili na zimsko računanje vremena.
Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Srbiji. Cela ideja o uvođenju promene vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži sunce izlazi pre 5 a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje aktivnosti svakog dana započinju u isto vreme tokom cele godine oko 7 sati, sredinom leta se gubi na taj način dva sata dnevnog svetla. Danas na svetu 110 od 192 države koristi takozvano letnje računanje vremena. Ne koristi se u Japanu, Kini, južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta gde ova mera nikad nije uspela. U većem delu sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima dnevna svetlost duže zadrži.
Predsednik Ruske federacije Dmitrij Medvedev je takođe doneo odluku o konačnom ukidanju sezonskog pomeranja sata, time je uz Island Rusija postala jedina zemlja u Evropi u kojoj se časovnici ne pomeraju napred i nazad u martu i novembru. Ni danas ne postoji jedinstven sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to rešavaju lokalno, uglavnom se tokom vikenda časovnici pomeraju za jedan sat ali je u pojedinim zemljama to pomeranje za samo pola sata. U Evropi bez Islanda i Rusije postoji evropsko letnje računanje vremena koje se koristi i kod nas. Ono podrazumeva da se časovnici pomeraju svake nedelje u martu i novembru prvo sa 2 na 3 sata a potom s jeseni obrnuto.
Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce izašlo odavno, a veliki broj ljudi još spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena. Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za njegovu ideju se zainteresovao i budući engleski premijer Vinston Čerčil. Međutim nastradavši u epidemiji gripa Vilet nije dočekao da vidi dovedeni ukaz o promeni vremena.
Njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. godine prva je uvela zakonski letnje računanje vremena podstaknuta ratnom potrebom zbog uštede uglja. Britanci su ih sledili 1921. godine, a potom i ostale evropske nacije kao i Amerika. Pomeranje kazaljki u Zapadnoj Evropi je uvedeno početkom 1970 e godine, uz obrazloženje da se time produžava dan, omogućuje ušteda električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema sadrži mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i vremena, kao i veštačkog produženja dana jer smatraju da prirodu ne treba mučiti makar se pravdalo to i ekonomskom računicom.
Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, završava se poslednje sedmice oktobra, a cilj pomeranja vremena je uglavnom ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluke koju je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena je usklađeno sa Evropskom unijom.
Jeftinija i skuplja struja po novom rasporedu: Evo kada je najpovoljnije koristiti uređaje
SARAJEVO - Prelazak na zimsko računanje vremena donosi promjene u terminima obračuna više i niže tarife električne...
Izvor: Nezavisne Novine, 25.Okt.2026, 18:09
Spavali duže i ne valja: Stručnjaci upozoravaju na posledice, evo koliko dana je telu potrebno da se navikne
U Srbiji je počelo zimsko računanje vremena. U tri sata posle ponoći kazaljke na časovnicima pomerene su sat unazad, na dva sata, pa smo noćas spavali sat duže.
Izvor: B92, 25.Okt.2026
Počelo zimsko računanje vremena
BANJALUKA - Zimsko računanje vremena počelo je u nedjelju, 25. oktobra, pomjeranjem kazaljki na časovnicima jedan čas unazad.
Izvor: Nezavisne Novine, 25.Okt.2026
Počelo zimsko računanje vremena
Danas, 25. oktobra, počelo je zimsko računanje vremena, a kazaljke na časovnicima pomerene su jedan sat unazad, u tri sata pomerene su na dva sata.
Izvor: Radio 021, 25.Okt.2026
Evropa i dalje podeljena oko ukidanja pomeranja sata: Pogledajte koje zemlje ne menjaju vreme
Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, kada se u...
Izvor: B92, 24.Okt.2026, 14:10
Počelo zimsko računanje vremena - pomerite kazaljke na časovniku jedan sat unazad
Zimsko računanje vremena počelo je ove prošle u nedelju, 25. oktobra. Kazaljke na časovnicima pomerite za jedan sat unazad.. Zimsko...
Izvor: JuznaSrbija.info, 24.Okt.2026
Evropa i dalje podeljena oko ukidanja pomeranja sata: Pogledajte koje zemlje ne menjaju vreme
Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, kada se u tri sata ujutru kazaljke vraćaju na dva sata.
Izvor: Radio 021, 24.Okt.2026
