Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2020, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ljudi grabe toalet-papir
Ljudi stvaraju zalihe svega i svačega. Tek što se korona-kriza zaoštrila, shvatili smo šta nam je jedno od najvećih kulturnih i privrednih dobara: toalet-papir! Zašto je to tako? Čitav svet nagađa.
Na jednom video-snimku koji se širi društvenim mrežama mladić kupuje kafu "za poneti". Na kasi vadi rolnu toalet-papira, otcepi dva listića i stavlja ih na šank kao novac. Treći listić je kao napojnicu gurnuo barmenu u džep košulje.
Uopšte, internet >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je trenutno pun viceva o iznenađujućem fenomenu – dosad neviđenoj potražnji za toalet-papirom. On je bukvalno razgrabljen i u nekim samoposlugama je već bilo i tuče oko njega. Korona-kriza je još mlada – da li je toalet-papir već sada postao rezervna valuta?
Brita Kran smatra da dotle još nije došlo. Ova profesorka ekonomske psihologije na Univerzitetu "Bon-Rajna-Zig" smatra da je jagma za toalet-papirom plod "psihologije stada".
"To je", kaže, "trenutak maksimalnog gubitka kontrole, maksimalne nesigurnosti i najvećih promena."
Podseća da je društveni život upravo usporen "sa stotke na nulu" i da "niko ne zna šta će još doći". Zato ljudi pokušavaju da povrate kontrolu. U situaciji u kojoj su zaštitne maske rasprodate, baš kao i sredstva za dezinfekciju, "svako uzima ono što još može i što nije loše".
Da li je kupovina toalet-papira instinktivna radnja? "Toalet-papir je metafora bezbednosti – ako nije već postao i simbol korona-krize. I svega odvratnog što se sa virusom povezuje."
Lišće: priroda daje
U starija vremena su se kao toalet-papir koristili listovi različitih biljaka, pre svega repuha – na to ukazuju arheološki nalazi u najstarijoj kamenoj solani na svetu, u Halštatu u Austriji.
Do pojave prvog toalet-papira korišćene su krpe ili sunđeri, ponekad čak i živa živina, kako je to opisao švajcarski istoričar i biolog Danijel Furer koji prenosi da je "leva ruka u mnogim kulturama, pre svega azijskim, služila telesnoj čistoći, a desna – za rukovanje i uzimanje hrane".
Toalet-papir se prvi put pominje u kineskim analima iz šestog veka. Britanski sinolog i istoričar Džozef Nidhem citirao je mudraca Jana Žituija koji je napisao: "Nikad se ne bih usudio da papir sa citatima ili komentarima iz Pet klasika ili na kojem su napisana imena mudraca – koristim za toalet."
Mahovina i seno
A godine 851. jedan trgovački putnik je napisao: "Oni (Kinezi) nisu tako brižljivi kada je reč o čistoći i ne peru se vodom kada obave nuždu, već se samo obrišu papirom."
Proizvodi se danonoćno
Jedan reklamni film bavarskog proizvođača toalet-papira "Fripa" iz Mitenberga jasno pokazuje dokle se stiglo sa industrijskom proizvodnjom. Sve se odvija na pokretnoj traci i na kraju ogromna mašina pravi velike pakete spremne za isporuku trgovinama.
"Fripa" (sa reklamnim sloganom: "Uvek smo za sloj bolji!") u jeku koronavirusa bitno je povećala proizvodnju. U normalnim uslovima ona proizvodi 130.000 tona toalet-papira godišnje, a sada - dvostruko više.
"Stigli smo do limita, i ne uspevamo da se izborimo sa potražnjom", kaže portparol firme Jirgen Fišer.
Zato je sada vreme isporuke produženo.
"Ne mogu da objasnim zbog čega su ljudi toliko navalili na toalet-papir. Možda zato što može lako da se skladišti i što nije skup."
Fišer kupcima savetuje da se ponašaju uviđavno i da se opuste.
Na carskom dvoru u Nanđingu je, kako piše Nidhem, 1393. godine potrošeno 720.000 listova toalet-papira veličine 2x3 stope (oko 60 sa 90 cm), car Hongvu i njegova porodica troše 15.000 listova svako, i to "posebno mekanog i naparfemisanog toalet-papira".
U srednjovekovnoj Evropi ljudi su tada još koristili stare krpe, ostatke tkanina ili loptice od vune. Ponekad su se služili i mahovinom, lišćem biljaka, senom ili čak slamom, kako izveštava Sabine Šahtner, direktorka Industrijskog muzeja u Bergiš Gladbahu nedaleko od Kelna. U svom standardnom delu "Toalet-papir. O istoriji kulture brisanja" ona piše da je korišćenje starog papira počelo u 16. veku.
Toalet-papir sa svilom
Zanimljivo je i otkriće arheologa u Estoniji: u ostacima tekstila koji su u domaćinstvima korišćeni kao toalet-papir, naučnici su našli više vrsta ovog pomagala. Bilo je jasno da su imućna domaćinstva koristila fine i meke štofove - delove svakodnevne odeće, na koje su kačili i svilene aplikacije. A u siromašnijim domovima su korišćeni grubi ostaci jednostavnog tekstila.
Pojava novina i industrijske proizvodnje hartije dovele su do masovnog korišćenja papira kao higijenskog artikla. A u drugoj polovini 19. veka počelo je i korišćenje ve-cea sa odvodom, što je iziskivalo upotrebu specijalne hartije koja ne može da zapuši cevi.
Stvaranje zaliha - zamena za čin borbe
Ortvin Ren, sociolog i istraživač rizika, kaže da "istraživanje rizika poznaje tipove onog koji gleda u stranu i ignoriše opasnost, onog koji beži i učauri se i onog koji se bori".
Ovaj poslednji postaje aktivan kada oseti pretnju i stvaranje zaliha je za njega zamena za borbu. A da li je neko tip koji beži ili se bori, to određuju vaspitanje i iskustvo. Mnogo toga određuje i konkretna situacija: kada je za volanom, čovek je uglavnom tip borca, a kao pešak je tip koji beži.
U haosu oko toalet-papira, Anja Ahciger, ekonomska psihološkinja sa Cepelkinovog univerziteta u Fridrihshafenu, prepoznaje obrazac ponašanja sličan sunčanju na godišnjem odmoru.
"Ljudi u medijima čuju da drugi kupuju mnogo toalet-papira", kaže Ahcigerova za Zidojče cajtung.
"Na poslu, u porodici, među prijateljima, stalno se govori o tome ko je koliko toalet-papira nakupovao. Oni koji nemaju zaliha, postaju nervozni - i počinju i sami da stvaraju zalihe", dodaje Ahcigerova.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
