Izvor: B92, 23.Sep.2012, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajno rešenje za KiM ni na vidiku
Beograd -- Međunarodni eksperti koji su učestvovali na Beogradskom bezbednosnom forumu ne veruju u mogućnost skorog postizanja trajnog rešenja za Kosovo.
Oni smatraju da bi donošenje obostrano prihatljivog plana normalizacije odnosa, uz posredovanje EU, može doprineti poboljšanju ukupne društvene klime i procesu evrointegracija.
Austrijski diplomata i ekspert istraživačkog centra "Karnegi Evropa" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Štefan Lene ističe da "u ovom trenutku" niko u EU od Srbije ne očekuje da prizna nezavisnost Kosova, ali da se očekuje "suštinski napredak" u odnosima.
"Ne nadam se rešenju u roku od godinu dana, ali verujem da postoji šansa za novu fazu dijaloga koja može da donese značajan korak ka normalizaciji situacije, ne konačno rešenje, ali svakako veliki korak unapred. Treba nam usaglašen model saradnje koji bi ostavio po strani razlike po pitanju statusa, to ne bi zahtevalo da Srbija prizna Kosovo, ali dve strane trebalo bi da se dogovore oko raznih stvari, uključujući razmenu diplomatskih predstavnika. Kao prelazni korak, to bi bio veliki korak unapred", izjavio je Lene agenciji Tanjug.
On ne odbacuje mogućnost da bi u završnoj fazi evrointegracija neko od Srbije mogao zatražiti da prizna nezavisnost Kosova, ali, prema njegovim rečima, to će se u najboljem slučaju dogoditi 2020. godine i niko ne može predvideti koja će politička opcija tada biti na vlasti u državama EU i kakav će biti odnos tih političkih struktura prema obavezama Beograda.
"EU u međuvremenu treba da insistira na funkcionalnom odnosu Beograda i Prištine, mora postojati saradnja i pristojni politički odnosi, jer EU ne treba da proširenjem na ove prostore uveze novi problem. Međunarodno pravo je fleksibilno, neki kažu da je priznanje neophodno, drugi da to nije nužno, ali poslednjih nedelja i meseci je postalo jasno da će EU tražiti značajan napredak u odnosima Beograda i Prištine kako bi proces evrointegracija bio nastavljen, ali u ovom trenutku niko ne traži priznanje", uveren je Lene.
I profesor na Londonskoj ekonomskoj školi Spiros Ekonomides kaže da nije optimista po pitanju skorog rešenja, jer jedino brzo rešenje može biti ono koje je prihvatljivo samo jednoj strani.
"Trenutno ne postoji mogućnost brzog obostrano prihvatljivog rešenja, tako da je pitanje možemo li uopšte biti optimisti. Potreban je neki dogovor, sporazum koji bi možda pomogla EU kao medijator. Obe strane, međutim, imaju svoje pozicije bez nagoveštaja rešenja koje bi svima bilo prihvatljivo, i one stoje iza svojih jednostranih pozicija koje ne mogu biti prihvatljive drugoj strani", konstatuje on.
Tanjugovi sagovornici, međutim, smatraju da je, bez obzira na neizglednost brzog sporazuma Beograda i Prištine, veliki napredak učinjen time što je Kosovo prestalo da bude potencijalno izvorište ratnog sukoba.
Lene, tako, smatra da Kosovo ostaje jedan od najvećih problema u regionu, ali u poređenju sa drugim globalnim bezbednosnim izazovima, kao što su Sirija, države zahvaćene "arapskim prolećem", nuklerno pitanje u Iranu ili palestinsko-izraelski konflikt, to je, prema njegovom uverenju, skroman problem koji može da bude rešen.
Prema Ekonomidesovim rečima, Kosovo, i pored evidentne deeskalacije, ostaje važno pitanje ne samo za dve zainteresovane strane, već i globalno, jer je reč o slučaju od značaja za međunarodno pravo i odnose koji još nije razrešen.
Ipak, u kontekstu unutrašnje politike u Srbiji, Kosovo je pre svega veliko političko, ne samo bezbednosno pitanje, kaže Ekonomides.
"Situacija još nije pacifikovana, jer imamo povremeno izbijanje nasilja, ali smo daleko od situacije koja bi dozvolila da se kosovski problem otrgne kontroli i postane poprište velikog konflikta. Trenutno smo negde između i pitanje je zapravo koliko brzo možemo da dođemo do tačke koja bi podrazumevala normalizaciju na terenu i odnose Beograda i Prištine koji bi bili dovoljno relaksirani da bi se moglo razgovarati o budućim rešenjima", smatra on.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
