Izvor: Politika, 26.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji za Kosovo nude „Ahtisari plus”
Jednostrani potezi, čak i uz primenu sile, jednostavno ne mogu da daju rezultate na duži rok, kaže izvor „Politike”
„Ahtisari plus”, podela, razmena teritorija... neka su od rešenja problema severa Kosova. Preovlađujuće mišljenje je da rešenje treba da bude pronađeno unutar granica Kosova. Ipak se sve više iznosi uverenje da treba uvažiti posebnost ove oblasti naseljene Srbima.
„U poslednje vreme ima i onih koji govore da treba da se izađe sa nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planom „Ahtisari plus”, jer oni vide da metodologija u kojoj se ide sa jednostranim potezima, čak i sa silom, jednostavno ne mogu da daju rezultate na duži rok”, kaže naš izvor blizak Vladi Srbije. S druge strane, od Srbije se, kako podvlači ovaj izvor, očekuje da postupi u skladu sa svojim Ustavom, ali i sa zahtevima koji ne krše taj ustav, a koji se, prema njihovom viđenju, nalaze u mišljenju Evropske komisije.
Novu strategiju za stabilizaciju regiona, predložio je, recimo,i član Predstavničkog doma američkog Kongresa, Dejna Rorabaker. U komentaru pod naslovom „Mirovna pogodba za Balkan”, objavljenom u listu „Volstrit džornal”, Rorabaker predlaže sporazum baziran na pravu na samoopredeljenje, uz moguću, ali ne i obaveznu razmenu teritorija približne veličine između Srbije i Kosova. Severni deo Kosova bi mogao, misli on, da se pripoji Srbiji, dok bi većina albanskog stanovništva na jugu Srbije mogla da se priključi Kosovu ako to želi.
I nemački državni radio „Dojče vele” izveštava o planu za sever i navodi da analitičari vide dva moguća rešenja – da tom oblašću ili privremeno upravlja EU ili da plan Ahtisarija bude „prilagođen”.Više nevladinih organizacija na Kosovu zastupa ideju, kako prenosi ovaj radio, da bi sever Kosova trebalo da dobije „status evropskog regiona”.
Ocenjujući da se u Evropi trenutno odvija „živa diplomatska aktivnost” na temu eventaulnog rešenja za ovu oblast i da su „u opticaju vrlo kreativna rešenja”, Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže za naš list da će „ono što će na kraju ispasti, zavisiti od spremnosti velikih sila da izađu u susret Beogradu”.
Nikola Jovanović, iz Centra za novu politiku, ističe da „svi u Evropi sada konstatuju da je situacija neodrživa i da nije normalno da 60.000 ljudi živi u nekoj vrsti geta”, te da je zato hitno da se definiše maksimalna vrsta samouprave, koja će biti prihvatljiva i međunarodnoj zajednici i Beogradu, ali i ostatku Kosova. „Što se pre da signal da plan nije podela, već bezbednost i ljudska prava Srba na severu, to su veće šanse da se o tome ozbiljno razgovara i na neki način obezbedi autonomija Srba na severu”, upozorava on, dodajući da ta autonomija treba, naravno, da podrazumeva i određene veze severa Kosova sa Beogradom.
Iz Međunarodne krizne grupe su, poslednjih dana, takođe, upozoravali da bi, s obzirom na situaciju na severu, „jedino rešenje bilo remoduliranje odnosno prilagođavanje Ahtisarijevog plana”, što bi podrazumevalo da vlada u Prištini garantuje veću autonomiju srpskim opštinama na severu.
Podsetimo da je i Piter Fejt, bivši šef Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu, govorio o većim pravima za Srbe u ovoj oblasti. On je početkom prošlog meseca rekao da bi rešenje mogla da bude autonomija slična onoj kakvu ima Katalonija u Španiji, koja je deo Španije, ali ima veliku autonomiju. Priština je njegovu ideju tada najoštrije odbacila, a posmatrači u Beogradu su mahom ocenili da je ideja teško izvodljiva.
Iako u EU trenutno nema mnogo zagovornika ideje o podeli Kosova, jer većina članica šalje poruke da je gotovo sa promenama granica na Balkanu, Erhard Busek, bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, ipak veruje da se to kako vreme bude odmicalo može promeniti.
Busek misli da bi, kada se smiri aktuelna kriza na severu Kosova, sve strane, Priština, Beograd i međunarodna zajednica, trebalo da razmotre moguća rešenja za izlazak iz „kosovskog čvora”, a jedno od njih moglo bi da bude podela Kosova i Metohije. A, iscrtavanje novih granica na KiM ne bi, prema njegovom uverenju, stvorilo dodatne probleme u regionu, već bi to dodatno i trajno stabilizovalo Balkan.
--------------------------------------------------------------
Đelić: Kako pridobiti Nemačku
„U svetu nije nezapaženo prošao predlog predsednika Tadića o četiri tačke, iznet na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, jer, vide da tu ima konkretnih stvari koje mogu da vode ka održivom rešenju, kao i da Srbija nije ta koja želi da se zamrzne konflikt, nego da mi, u stvari, želimo da se taj konflikt reši”, kaže Božidar Đelić, potpredsednik vlade Srbije.
U Tadićevom planu se traži optimalna opcija za sever, garancija sigurnosti za Srbe u enklavama, status najznačajnijih srpskih verskih spomenika kulture i rešenje za pitanja imovine države Srbije i Srba na Kosovu.
Đelić, s kojim smo juče telefonom razgovarali posle posete Nemačkoj, kaže: „Aktuelna kriza dovela je do toga da je moć Nemačke u Evropi veća nego ikada, od Drugog svetskog rata. Sa tom snagom pronalaze zajednički jezik i jedna Francuska. I na Srbiji je da prihvati realnost i da nađe način da ta snaga radi za Srbiju, a ne protiv Srbije, jer to može voditi ka radikalno drugačijim ishodima za nas i naše građane”.
Biljana Čpajak
objavljeno: 27.10.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
