Izvor: Vostok.rs, 24.Okt.2011, 22:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Bugarskoj
24.10.2011. -
Proglašenje imena novog predsednika Bugarske odlaže se najmanje za nedelju dana. Prvi krug izbora održan u nedelju nije doneo odlučujuću prednost ni jednom od kandidata. Sada u drugoj rundi će se suočiti kandidat vladajuće stranke Građani za evropski razvoj Bugarske, bivši ministar regionalnog razvoja i uređenja Rosen Plevneliev i predstavnik Bugarske socijalističke partije Ivajlo Kalfin. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.
Preliminarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rezultati prvog kruga glasanja dozvoljavaju da se sa priličnim stepenom sigurnosti prognozira buduća pobeda Rosena Plevlelieva. I ne radi se samo o velikoj razlici između dvojice kandidata, koja po preliminarnim rezultatima iznosi 10%, već i o opštoj sitauciji.
Ipak mnogo složenije i važnije je pitanje kako će se odraziti pobeda kandidata vladajuće stranke na daljei razvoj unutrašnje sitaucije u zemlji i na njenu spoljnu politiku. Po rečima samog rosena Plevlelijeva, bugarska vlada će prvi put dobiti toliko široku podršku u sredini svog mandata. Kao što se zna, kabinet Bojka Borisova došao je na vlast na leto 2009. godine.
Sam premijer, kako izveštava Agencija Frans Pres, već je nazvao moguću pobedu Rosena Plevnelieva votumom poverenja vladi, koji će omogućiti da se nastave „mučne antikrizne reforme".
Ipak mnogi vide upravo u toj činjenici određenu opasnost, pošto može biti reči o preteranoj koncentraciji vlasti u rukama jedne stranke. Tako je Ivajlo kalfin optužio vlasti za neviđeno korišćenje administrativnog pritiska, uključujući prisluškivanje telefona novinara i otpuštanje pristalica opozicije sa posla. Rosen Plevneliev je odgovorio izjavama o političkim manipulacijama opozicije i njenoj težnji da koristi u svojim interesima međunacionalne probleme.
Kako pokazuje evropska praksa, upravo razgraničenje ovlašćenja i postojanje balansa unutarpolitičkih snaga tradicionalno je važan stabilizacioni faktor, koji suzdržava vladajuće krugove od preduzimanja nepromišljenih koraka. U Bugarskoj u poseldnje dve godine sličan mehanizam suzdržavanja bila je figura predsednika Georgija Privanova, koji je ranije predstavljao Socijalističku partiju. U narednim godinama izgleda da će sličan stabilizacioni element biti izgubljen i zemlja može da se suoči sa rastućom društvenom nestabilnošću – posebno uzimajući u obzir strogi kurs koji sprovodi kabinet.
Ipak, budući razvoj Bugarske direktno zavisi i od opšte situacije u EU. A poslednjem za sada nije pošlo za rukom da izradi jasni i svestrani program izlaska iz krize. Ne čudi što je u Bugarskoj, koja je stupila u EU 2007. godine, euforija zbog evropskih intergracija prilično brzo nestala – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Marija Proskurnina.
Činilo bi se, u ovo vreme zemlja treba da oseća određeni uspon. Sličan uspon je zaista postojao, ali ispostavio je vrlo kratak. Posle toga u životu zemlje su se pojavili mnogi unutrašnji i spoljni problemi. I jedan od takvih problema ostaje neregulisanost odnosa sa vodećim partnerima – EU i Rusijom. EU i dalje ne odobrava pridruživanje Bugarske šengenskom prostoru. Što se tiče Rusije, ovde već sama Sofija pokušava da revidira svoje prethodne obaveze u realizaciji zajedničkih projekata, između ostalog energetskih. Slične dvosmislenosti nimalo ne jačaju međunarodni položaj Bugarske.
U svakom slučaju, za sada treba sačekati drugi krug glasanja. Jer Balkan je tradicionalno bogat ne samo političkim manipulacijama, već i iznenađenjima.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/anjči/cc-by
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
