Izvor: B92, 18.Avg.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovljeno suđenje Haradinaju
Beograd -- U Haškom tribunalu danas počinje ponovljeno suđenje bivšem premijeru Kosova i nekadašnjem lideru OVK-a Ramušu Haradinaju.
On je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998. na Kosovu.
Suđenje, prvo ponovljeno u Haškom sudu, počinje iznošenjem uvodnih reči tužilaštva i odbrane, a sutra će početi glavni pretres, na kojem će biti izvođeni dokazi.
Haradinaj je, na osnovu individualne krivične odgovornosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajedno s pripadnicima OVK Idrizom Baljajom i Lahijem Brahimajem, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998. godine na Kosovu.
U prvostepenom postupku, Haradinaj i Baljaj su 3. aprila 2008. godine oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice, a Brahimaj, koji je kratko vreme bio zamenik komandanta u području Dukađina, osuđen je na šest godina zatvora.
Prvostepeno sudsko veće je, u uvodnom delu presude, naglasilo da je imalo znatnih poteškoća u pribavljanju iskaza svedoka pošto su mnogi od njih, kako je navedeno u presudi, naveli strah kao razlog za nepojavljivanje pred sudom.
Veće je istaklo i da je imalo snažan utisak da se suđenje obavlja u atmosferi u kojoj se svedoci ne osećaju bezbedno i da na Kosovu vlada nestabilna bezbednosna situacija, nepovoljna po svedoke.
Žalbeno veće Tribunala je u julu prošle godine poništilo oslobađajuću presudu Haradinaju i Baljaju, uz obrazloženje da je prvobitni proces obeležilo zastrašivanje svedoka, a potvrdilo presudu Brahimaju.
Odlučeno je da suđenje bude delimično ponovljeno po šest tačaka optužnice za Haradinaja i Baljaja, a po četiri tačke za Brahimaja.
Optužnica tereti Haradinaja i Baljaja da su bili saizvršioci udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uspostavljanje potpune kontrole OVK nad Operativnom zonom Dukađin putem uklanjanja s tog područja srpskih civila, kao i kosovskih Albanaca, Roma, Egipćana i drugih civila za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim snagama ili ne podržavaju OVK.
Heroj za Albance, zločinac za Srbe
Haradinaj za kosovske Albance nacionalni heroj, a za Srbe zločinac, uspeo je da za četiri decenije života "ispiše" kontroverznu biografiju.
Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, u opštini Dečani, u Metohiji.
Jugoslaviju je potonji ratni komandant OVK sa imenom Smajilj napustio 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil i jedno vreme radio kao izbacivač po noćnim klubovima.
Tamo je pristupio Narodnom pokretu Kosova, ekstermističkoj organizaciji u okviru koje je kasnije formirana OVK.
Prema dostupnim medijskim podacima, 1996. godine u Albaniji je, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i potom učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije.
Iz tih baza je, kako su pisali mediji, organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija Haradinaj je upao u zasedu graničara, i bio ranjen dok je njegov brat Ljuan ubijen.
Haradinaj a početkom 1998. je postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin".
Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi - Srba i "nelojalnih" Albanaca - a kidnapovano više od 400.
Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.
Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.
Haradinaj je, u autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce..."
Tokom NATO bombardovanja je prema navodima zapadnih agencija Haradinaj bio jedan od glavnih saradnika Alijanse na Kosovu i Metohiji, i jedan od nekoliko komandanata kojima je NATO dao satelitske telefone kako bi koordinisali napade. U julu 2000, nakon završetka ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji, Haradinaj je ponovo ranjen, ovaj put tokom vatrenog okršaja sa porodicom Musa, sa kojom je bio u krvnoj zavadi.
Posle NATO intervencije postavljen je za zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, ali je već posle nekoliko meseci dao ostavku i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova.
Nakon izbora 2004. njegova stranka u koaliciji sa Rugovinim DSK došla na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer.
Međutim, Haški tribunal je već 4. marta 2005, svega 100 dana nakon formiranja Haradinajeve vlade, protiv njega podigao optužnicu zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata.
Haradinaj je potom podneo ostavku na mesto predsednika vlade i 9. marta se dobrovoljno predao Tribunalu.
Istog dana je, zajedno s dvojicom kooptuženih, Baljajem i Lahijem Brahimajem, prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningen.
