Izvor: Studio B, 12.Avg.2011, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć specijalni status za sever Kosova
Potpredsednik Skupštine Kosova Džavit Haljiti izjavio je da iz "svetskih centara odlučivanja" stiže poruka da bi rešenje za probleme severa moglo biti da mu se da "nekakav specijalni status".
"Ukoliko čitamo između redova izjave iz centara odlučivanja koji nas podsećaju da neće biti cepanja kosovske teritorije, već da se nazire prihvatljivo rešenje za sever Mitrovice..., navode nas na zaključak da bi trebalo da dobijemo nekakav specijalni status koji se ne zove ni autonomija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << niti otcepljenje od Kosova", rekao je Haljiti u intervjuu koji danas objavljuje list "Koha ditore".
On takođe smatra da je neophodno da Evropska unija i SAD istupe sa zajedničkim stavom o ovom pitanju pošto će to, kako kaže, biti najlakši način za rešavanje problema.
Sednica o Kosovu 29. avgusta, Ban poziva na uzdržanost
Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena situaciji na Kosovu i Metohiji biće održana 29. avgusta, potvrđeno je Tanjugu u indijskoj misiji u UN. Ban Ki-mun je u izveštaju pripremljenom za sednicu pozvao sve strane da se uzdrže od akcija koje mogu da podriju napredak načinjen u dijalogu između Beograda i Prištine.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun je u izveštaju pripremljenom za sednicu Saveta bezbednosti koja će se održati 29. avgusta pozvao sve strane da se uzdrže od akcija koje mogu da podriju napredak načinjen u dijalogu između Beograda i Prištine.
''Pozivam sve strane da se uzdrže od akcija koje mogu da podriju napredak načinjen u dijalogu i dovedu do eskalacije napetosti, kao i da rade zajedno da bi se izbeglo dalje pogoršanje situacije'', navodi se u izveštaju u koji je Tanjug imao uvid.
Izvestaj generalnog sekretara o Kosovu, koji će biti razmotren na redovnoj sednici SB 29. avgusta, pokriva period od 16. aprila do 15. jula, to jest pre izbijanja najnovijih incidenata. Zbog toga se ukupna situacija na severnom Kosovu u dokumentu ocenjuje kao relativno mirna, mada se ističe da su napetosti porasle pri kraju posmatranog perioda.
Lideri Srba sa severa pokrajine su izrazili zabrinutost zbog odluke kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova da svoje operacije proširi na opštine sa srpskom većinom, kroz aktivnosti ROSU.
Napetosti su porasle kada je ROSU započela dnevne patrole u multietničkim oblastima na severu Kosova, kao deo napora Prištine da tamo vrši vlast, stoji u izveštaju.
Beleži se da je još sredinom maja odluka istog ministarstva u Prištini da rotira sastav policijskih stanica takođe pojačala napetosti na severu.
Napetosti na severu Kosova i dalje su razlog za zabinutost.
''U tom smislu, nastaviću da ističem da osetljiva pitanja u vezi sa severom Kosova mogu biti rešena samo mirnim sredstvima, na osnovu konsultacija sa svim zajednicama na terenu, a ne unilateralnim akcijama'', istakao je Ban Ki-mun.
On je izrazio zadovoljstvo što se dijalog između Beograda i Prištine intenzivno nastavio u tom periodu, i što je imao prve konkretne rezultate I pozvao članice Saveta bezbednosti UN da i dalje ohrabruju strane da čine napore i u dobroj veri se pozabave preostalim izazovima.
U izveštaju se pozdravljaju dogovori na planu slobode kretanja, matičnih knjiga i fakultetskih diploma, i pozvaju Beograd i Prištinu da se u potpunosti angažuju na njihovoj primeni.
Moje je čvrsto uverenje da taj dijalog ima potencijal da premosti razlike između strana i reši niz pitanja koja pogađaju živote ljudi na terenu, ocenio je Ban Ki-mun.
Primećujući da obe strane nailaze na protivljenje zbog tog angažmana, generalni sekretar UN izražava uverenje da će pozitivne posledice dogovora, kada budu primenjene, dovesti do šireg razumevanja koristi koje mogu proizaći iz dijaloga.
UN ostaju privržene svojoj podršci ulozi Evropske unije u dijalogu, i spremne da pruže stručnu pomoć, naglašava se u izveštaju.
Generalni sekretar UN je podsetio da su kosovske vlasti potvrdile spremnost da sarađuju sa istragom o navodima iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima i pozdravile formiranje specijalnog tima Euleksa sa takvim zadatkom, koji će postati operativan do kraja leta.
Taj tim će biti lociran u Briselu ili Prištini, a rad na tom procesu je u podmakloj fazi, navodi se u izveštaju.
Reč je o redovnoj sednici SB UN na kojoj će biti razmotren najnoviji tromesečni izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki-Muna, ali će ovaj sastanak biti prilika i da se razgovara o krizi na severu Kosova i Metohije, prouzrokovanoj unulateralnim pokušajem administracije u Prištini da zauzme dva administrativna prelaza.
Sednica je prvobitno bila predviđena za 24. avgust, ali je, kako je rečeno Tanjugu u misiji Indije koja u avgustu predsedava Savetom bezbednosti, pomerena nekoliko dana.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić nedavno je rekao da će taj sastanak predstavljati svojevrstan trenutak istine i da će posle toga biti jasno kakav je stav međunarodne zajednice u vezi sa onim što se dogodilo na severu južne srpske pokrajine.
"Predstojeća sednica je izuzetno važna. Ona je svojevrstan trenutak istine o tome šta se dogodilo na Kosovu i Metohiji proteklih nedelja i kakav je stav međunarodne zajednice o tome", rekao je nedavno Jeremić.
Kako je rekao, posle sednice SB biće poznato koliko je "preporučljivo i poželjno koristiti fizičku silu za postizanje političkih ciljeva" i kakav je stav međunarodne zajednice po pitanju agresije, jer, to što se događalo na Kosovu za Srbiju predstavlja "pokušaj agresije".
Jeremić je podsetio da Srbija smatra da se svi problemi mogu rešavati samo dijalogom, a da je jednostrna upotreba fizičke sile neprihvatljiva.
Kako je rekao Jeremić, agresija ne sme biti tolerisana niti nagrađivana i za taj stav će Srbija pokušati da se izbori uz upotrebu svih resursa i argumenata.
On je najavio da će Srbija narednih nedelja biti u intenzivnim kontaktima sa svim članicama SB UN, posebno sa onima koje podržavaju pozicije Srbije.
Kriza na Kosovu počela je 25. jula kada su pripadnici specijalnih snaga kosovske policije ROSU pokušali da zauzmu administrativne prelaze na severu Kosova, što su Srbi sa severa sprečili.
Kriza je posle skoro dve nedelje završena tako što je sa obe strane prihvaćen dogovor koji su postigli predstavnici Vlade Srbije i komandant Kfora Erhard Biler.
Za vreme trajanja krize Srbija je uz pomoć Rusije, stalne članice SB UN, tražila da bude sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti, ali se to nije dogodilo, već su održane zatvorene konsulatacije.
Tim konsultacijama, zbog protivljenja tri stalne članice SB, nije mogao da prisustvuje šef srpske diplomatije, ali je Srbija svoj stav ipak prenala, distribuiravši ga svim članicama UN kao javni dokument.
Ministar spoljnih poslova je tada iz Njujorka poručio da će Srbija nastaviti sa živim diplomatskim aktivnostima, dodavši da je očigledno bilo potrebno da se istina o događajima na Kosovu sakrije od međunarodne javnosti.
"Pitanja koja nije bilo moguće postaviti, kao što su - ko je naredio slanje albanskih paravojnih jedinica, ko je takvo ponašanje ohrabrio, da li je unilatrealna akcija dozvoljeno sredstvo i druga, neizbežno će se naći na dnevnom redu krajem avgusta na redovnoj sednici o Kosovu", rekao je tada Jeremić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
