Izvor: Kurir, 09.Sep.2011, 08:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HERMAN VAN ROMPEJ: SRBIJA BRZO NAPREDUJE

Svako ko želi da preživi mora konstantno da se menja. Mislim da su promene u Srbiji u poslednje tri godine izvanredne, ali ima još mnogo toga što treba menjati“.

Ovo je jedna od poruka predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja srpskoj javnosti data u ekskluzivnom intervjuu za Kurir.

* Prošlo je više od godinu dana otkako ste poslednji put bili u Srbiji. U međuvremenu, naša zemlja je ispunila svoje obaveze prema Tribunalu u Hagu.

- Drago mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je što sam ponovo u Beogradu. Oduševljen sam što je Srbija uspela da pronađe i izruči Haškom tribunalu poslednju dvojicu begunaca od pravde, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Čestitam predsedniku Tadiću na njegovom ličnom vođstvu i predanosti, koji su doveli do ovog dostignuća. Na mnogo načina, ovo je prekretnica za Srbiju, za region, ali i za međunarodnu pravdu.

* Dolazite u Srbiju neposredno posle nemačke kancelarke Angele Merkel. Delite li njeno mišljenje da Srbija mora da ispuni tri uslova - funkcionisanje Euleksa na celoj teritoriji Kosova, raspuštanje „ilegalnih“ institucija Srba na severu Kosova i „konkretan pomak napred“ u razgovorima Beograda i Prištine - da bi dobila status kandidata za pristupanje EU?

- Pitanje na koje Evropski savet mora da odgovori u decembru, a o čemu će Evropska komisija dati svoje mišljenje u oktobru, jeste pitanje ispunjenja Kopenhagenskih kriterijuma. To se odnosi na demokratske institucije, vladavinu prava i pravosuđe, i postignute rezultate u oblasti dobrosusedske regionalne saradnje. Većina ovih stvari tiče se same Srbije, i ja pozdravljam napredak koji je postignut u ovim oblastima. Kosovo je samo jedan od aspekata cele priče, mada kompleksan i osetljiv. Znam da je predsednik Tadić posvećen rešavanju problema o kojima je reč kroz razgovore. Ipak, potrebno je još truda, i sa srpske strane. EU će, zajedno sa Beogradom i Prištinom, učiniti sve da stvori uslove za održavanje ovih razgovora. Prošlog utorka sam se sastao sa novom predsednicom Kosova, i razgovarali smo o svim ovim pitanjima.

* Koliko je realno da Srbija dobije status kandidata tokom jeseni, a koliko je realno da se Srbiji odredi datum za početak pregovora u prvim mesecima 2012?

- Pre svega, želeo bih da čestitam Vladi i Skupštini Srbije na posvećenosti evrointegracijama i njihovim naporima da sprovedu reforme koje su zacrtane u Akcionom planu. Ipak, mnogo toga još treba da se uradi. Evropska komisija će pripremiti svoje mišljenje na osnovu objektivne analize učinka Srbije. Sve odluke o statusu kandidata i određivanju datuma za otvaranje pregovora, međutim, moraju biti donete konsenzusom svih 27 država članica EU.

* Koji je vaš stav prema poslednjim događanjima na Kosovu (intervencija albanskih specijalaca, postavljanje barikada lokalnih Srba, podizanje tenzije, rušenje i paljenje graničnih punktova...)? Šta mislite o razvoju događaja u razgovorima Beograd-Priština?

- Ovi nedavni događaji pokazali su koliko su bitni iskren i stvarni dijalog i saradnja. Blokade su dovele do frustracije, jednostrani potezi su opasni. Postizanje zajedničkih rešenja je način na koji mogu da se spreče ovakvi potezi. Ovo se može postići samo kroz pregovore i kreativnu diplomatiju. Drago mi je što dijalog Beograda i Prištine počinje da daje rezultate. Postoji još mnogo teških problema koji nisu rešeni, ali sve se može rešiti ako ima dobre volje i namere.

* Kakav će biti rezultat ovih razgovora?

- Ne očekujem ništa manje od boljeg života ljudi koji žive u regionu. Sve što nas čini slobodnim, boljestojećim, bezbednim i prosvećenim potiče iz otvorenog društva kod kuće i otvorenog međunarodnog okruženja: sloboda kretanja ljudi, trgovina i investiranje u skladu sa zakonom. To je konačni cilj ovih razgovora. Kao primer, istakao bih važnost sporazuma o carinskom pečatu i njegov uticaj na trgovinu. Ali želim da dodam da se ovi pregovori odvijaju bez predrasuda kad je reč o različitim pozicijama Beograda i Prištine prema pitanju statusa Kosova. Ako uspemo da postignemo konkretne rezultate u smeru vladavine prava i normalizacije u oblastima kao što su trgovina, sloboda kretanja ljudi, funkcionisanje komunalnih službi, priznavanje univerzitetskih diploma, ali i regionalne saradnje, to će biti dobre vesti za sve.

* Koji su najbitniji koraci koje Srbija može načiniti kako bi ubrzala proces evrointegracija?

- Mislim da Srbija brzo napreduje u poslednje vreme. Rečeno mi je da je Vlada Srbije u rekordnom roku odgovorila na pitanja iz upitnika Evropske komisije. Konzistentna i sveobuhvatna implementacija planiranih reformi i pravilna primena i sprovođenje odgovarajućih zakona će takođe igrati ključnu ulogu u jačanju kredibiliteta Srbije na njenom putu ka EU.

* Posle sklanjanja haškog pitanja sa dnevnog reda, koji je glavni problem za Srbiju kad je reč o evrointegracijama?

- Umesto da govorimo o problemima, o procesu evropskih integracija bih pričao u kontekstu mogućnosti koje su pred Srbijom i rešavanja problema. Evrointegracije znače povećanje obima trgovine i investicija, više šansi za mlade ljude, transformaciju vaše ekonomije i vaših života. EU se dokazala kao glavni katalizator pozitivnih promena i razvoja u centralnoj Evropi. Velika je šteta što ovaj proces niste počeli zajedno sa svima ostalima, još pre 20 godina.

Podrška evropskom usmerenju Srbije

* Šta očekujete od foruma „Srbija-EU“? Može li on prerasti u godišnji događaj?

- Forum je odlična prilika da se analizira napredak Srbije na njenom evropskom putu, da se uporede iskustva sa drugim državama u procesu pridruživanja i državama kandidatima, da se evropska agenda shvati kao domaća i pruži dodatna motivacija za još energičniji rad u budućnosti. Ovaj forum vidim i kao važnu priliku za jačanje podrške javnosti evropskom usmerenju Srbije. Na vlastima Srbije je da odluče hoće li ovaj skup prerasti u godišnji događaj.

Pet milijardi za zapadni Balkan

* Utiče li svetska ekonomska kriza na kapacitet EU za proširenje i da li problem lažnih azilanata može negativno da utiče na javno mnenje u EU kad je reč o procesu širenja Unije?

- Prirodno je da se u vreme ekonomskih i finansijskih izazova primarni politički fokus usmerava na rešavanje ovih problema. Na javno mnjenje u državama članicama takođe utiču drugi faktori, kao što su ilegalna imigracija i trgovina ljudima. Zato je od ključnog značaja za države koje žele da pristupe EU da se ozbiljno i sistemski pozabave ovim pitanjima kroz saradnju sa EU i državama članicama EU. Na polju reformi, EU je pokazala svoju posvećenost državama koje žele da postanu buduće članice tako što je obezbedila finansijsku podršku državama zapadnog Balkana u iznosu od više od pet milijardi evra za period od 2011 do 2013.

Nastavak na Kurir...