Izvor: S media, 28.Jul.2012, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galuči: Irsko-englesko rešenje model za Kosovo
Džerard M. Galuči, penzionisani američki diplomata koji je bio regionalni predstavnik UN u Kosovskoj Mitrovici od 2005. do 2008. godine, smatra da elementi irsko-engleskog rešenja možda mogu da ponude model kosovsko-srpskog dogovora. U tekstu objavljenom na sajtu organizacije "Transkonflikt" on navodi da istorija Irske ima interesantne tačke sličnosti sa Srbijom i Kosovom, kao i jasne razlike.
Irska je osvojila svoju nezavisnost, ali je u početku ostala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << povezana sa britanskom krunom. Protestantskoj većini u Severnoj Irskoj dopušteno je da napusti nezavisnu Irsku i ostane deo Velike Britanije. Pritom, Republika Irska još na svojoj trobojci ima narandžastu - boju protestanata. Ovo, po Galučiju, sugeriše obrise mogućeg sporazuma između Srbije i Kosova: srpsko priznavanje nezavisnosti Kosova kao povezane države, ali i prihvatanje Kosova da se sever isključi iz njegove nezavisnosti, kako bi ostao deo Srbije.
- Srbija i Kosovo mogu da budu povezani kao članovi Balkanske unije - duž linija Evropske unije ili njene prethodnice Evropske zajednice. Zatim, zajedničkim ulaskom u EU kao par ili kao zajednička carinska unija. Ili, kroz akt ujedinjenja koji bi ukinuo granice omogućavajući dvojno državljanstvo i, ili, putovanja bez dokumenata u okviru kombinovane teritorije. Moguće je da se povežu kao dve države pod jednom krunom, kao što su to bile Velika Britanija i Slobodna Država Irska 1921. godine - kaže Galuči za "Novosti".
Na pitanje da li model irsko-engleskog rešenja za kosovsko-srpski dogovor u perspektivi znači i članstvo Kosova u UN, s obzirom na to da je Irska članica ove organizacije, Galuči navodi:
- Kada je Irska postala nezavisna 1921, UN nisu postojale. Međutim, Slobodna Država Irska je postala član Lige naroda u septembru 1923, a Irska je postala članica UN tek 1955. godine. Da li će i kada Kosovo postati član UN pitanje je za zemlje članice koje će verovatno gledati stanje kosovskih priznanja i odnose između Kosova i Srbije. Ako bi Srbija dostigla neku vrstu dogovora sa nezavisnim Kosovom - bilo da ga priznaje ili ne - to bi verovatno bilo praćeno članstvom u UN.
Kako, međutim, sada stvari stoje, dogovora na vidiku nema, a broj priznanja Kosova nije dobacio do polovine članica UN, već je uprkos konstantnim pritiscima i dalje ispod - sto.
- Koliki god da su bili pritisci za prizanja, oni su verovatno već urodili plodom - kaže Galuči. - Većina od država koje su ostale pri tome da ne priznaju Kosovo imaju svoje razloge da ne priznaju presedan unilateralne secesije, zato što se, na primer, mogu suočiti sa mogućim istim internim zahtevima svojih etničkih manjina. Može biti da postoje neke države koje ne priznaju Kosovo i koje bi mogle da naprave taj korak kao odgovor na pritisak ili nagradu, ali nije verovatno da to budu velike sile.
(Novosti)
Foto: Guliver/Thinkstock
