Izvor: Press, 24.Jul.2010, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tabloidi nikad jači
Novosadski medijski magnat tvrdi da će „šarena štampa" iz ekonomske krize izaći još jača i poručuje da je novi časopis „Intelidžent lajf" iskorak njegove kompanije ka elitnom novinarstvu
Medijska imperija Roberta Čobana „Kolor pres grup" dobila je prestižnu prinovu u familiji svojih izdanja - „Intelidžent lajf", licencni časopis „pod kapom" čuvenog lista „Ekonomist", koji se često opisuje kao „Plejboj" za veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << obrazovane ljude. U intervjuu za Press Robert Čoban kaže da je veoma ponosan na to što je menadžment „Ekonomista" odlučio da poveri njegovoj kući izdavanje jednog od najuglednijih svetskih časopisa.
- Svakog novembra održava se Sajam licenci, koji svake godine menja lokaciju održavanja. Godine 2008. zbog početka ekonomske krize na sajmu se nije dešavalo ništa, a prošle godine otišli smo u Dubai, bez velikih očekivanja, samo da bismo se pojavili tamo i videli šta ima novo. Tamo smo se videli sa ljudima iz londonskog „Ekonomista" i oni su nam prvo ponudili da licencno objavimo njihovo izdanje „The World in 2010". U tom izdanju najveći državnici i stručnjaci daju svoje prognoze u vezi sa ekonomijom i politikom u sledećoj godini. Ono što je „Vog" u modi - „Ekonomist" je u ekonomiji i zadovoljan sam zbog toga što smo uspeli da ovo izdanje objavimo u kratkom roku i da privučemo oglašivače. Sledeće što su nam ponudili je „lajfstajl" izdanje „Intelidžent lajf". Tekstovi i pristup ovog magazina su malo drugačiji od onog na šta su naši čitaoci navikli. Časopis se reklamira kao magazin za poslovne ljude kada nisu na poslu. U „Intelidžent lajfu" postoje tekstovi o novim knjigama, avangardnoj arhitekturi, ali i o uobičajenim muškim temama kao što su automobili i vina, koje ipak nisu u prvom planu. I putopisi su različiti od uobičajenih.
Ko spada u ciljnu grupu časopisa? Ima li kod nas dovoljno poslovnih ljudi koje će privući ovaj koncept?
- Očigledno je da će ove novine više privlačiti intelektualce, uz uzak krug poslovnih ljudi koje ovakve teme zanimaju. Veoma je dobro što smo privukli veliki broj značajnih oglašivača, jer je to omogućilo da časopis zaživi.
Početni tiraž je više od 30.000 primeraka. Da li je to previše za naše uslove?
- Tiraž je veoma ambiciozan. Odlučili smo da u početku idemo na veliki broj primeraka i da remitenda bude velika. Razlog za ovo je želja da, zbog oglašivača, časopisa bude svuda i da ima veliku vidljivost. Kasnije ćemo videti koliki je realan tiraž. Časopis daje i veliki prestiž našoj medijskoj kući i nudi dobru referencu za druge značajne licence.
Imate li i ličnu preferencu prema ovakvom časopisu?
- Dugo sam se trudio da svoje privatne afinitete držim po strani zato što su uglavnom bili nekomercijalni. Smatrali smo da nema smisla insistirati na nečemu što nema tržišnu prođu. U ovom momentu se poklopilo da stvari koje mene zanimaju imaju i tržišno vrednovanje, kada je reč o oglašivačima. U vremenu ekonomske krize morali smo da otpustimo jedan broj radnika i ugasimo neka izdanja. Izlazak ovog časopisa može se posmatrati kao vesnik izlaska iz ekonomske krize.
Gde su srpski tabloidi danas?
- Kada je „Svet" postao tabloid, bio je jedini na tržištu. Danas su maltene sve novine na tržištu, osim „Politike" i „Danasa", u suštini tabloidi, postoji ogromna konkurencija od desetak nedeljnih tabloida, tu su i internet portali koji se bave šoubiznisom, nekoliko naših i nekoliko konkurentskih. Scena je preplavljena. Ta scena se pokazala i najžilavijom u ovoj ekonomskoj krizi. Najbolja prodaja dnevnih novina bila je danima kada su imale dobre tabloidne strane, sa naslovima o „Farmi" i slično. Ovo je prvo proleće u proteklih pet godina u kome su tabloidi zabeležili rast prodaje. Na tragediju Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode nadovezala se „Farma" i to se odrazilo na tiraže.
Da li danas ima manje ili više tabu-tema i tabu-ličnosti?
- Kada su u pitanju novine koje mi izdajemo i koje se ne bave politikom, takvih pojava ima mnogo manje nego pre deset godina. Mi smo tokom ovog perioda izvršili ozbiljnu edukaciju javnih ličnosti, u smislu da shvate da njima slava donosi novac i da moraju da otrpe posledice svoje slave. Danas se u većoj meri nego ranije podrazumeva da, ako si javna ličnost, publika želi da zna stvari u vezi sa tvojim novčanikom i krevetom. Postoji potpuno egzaktan parametar o tome koliko su se vremena promenila: danas je broj tužbi protiv nas oko deset puta manji nego pre sedam-osam godina kada su nas tužili, na primer, Ljubiša Samardžić, Željko Joksimović... Koliko sami novinari trpe pretnji i pokušaja podmićivanja, ja to ne znam, ali sam siguran da toga ima dosta, zato što je to u svetu estrade nekako i normalno.
