Izvor: Politika, 27.Maj.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva Plejboj Turkinja
Možda nije muškarac taj koji nas pokriva, već priroda sama, čuvajući nas od potpune ravnodušnosti pred golom ženskom dojkom
Mnoge svetske novine je ovih dana posetila jedna naizgled banalna i nevažna vest: Prva Turkinja koja se skinula za „Plejboj”. Kažu mediji ovako: „Skidanjem za nemačko izdanje ’Plejboja’ uzburkala je javnost i izazvala burne reakcije svoje familije. Majka s njom ne priča, a ona smatra da se ovim potezom oslobodila”. Narečena Turkinja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doduše stanovnica Nemačke, što joj se u ovom slučaju uzima kao izvesna olakšavajuća okolnost, inače je prelepa crnka duge kose i savršenih proporcija. Odokativnom metodom procenjujem da je u njenim grudima ipak malo silikona, ali šta mari, danas je to i onako kozmetička intervencija, u rangu našminkanih trepavica i izdepiliranih intimnih zona.
Pa se nešto mislim tim povodom, do kog li će veka na ovoj planeti trajati ta najsmešnija od svih smešnih farsi, javna sablazan i moralno procenjivanje nagog ženskog tela? Estetska procena je doduše politički nekorektna u današnje doba, mada je holivudski nezaobilazna i jači vam je adut ako posedujete lepotu od svega što ste u životu postigli. Sa time se još nekako i mirim jer kapiram da je estetski momenat jači od nas, nagonski težimo onome što percipiramo kao lepo i poželjno.
Ali sa moralnom procenom imam izvestan problem. Već čujem glasove koji bi sad ovu stvar doterali do apsurda pa uzviknuli: „Pa šta sad hoćete da kažete, da li bi žene trebalo da idu gole ulicom možda?” Budite spokojni, žene to nikad neće raditi, ako ništa drugo, a ono iz higijenskih razloga. Koja bi žena, moliću vas lepo, gole guze sela na sedište gradskog prevoza? Nema šanse. Neće one to raditi ni zbog vremenskih uslova, malo je tih mesta na planeti gde bi se moglo ići bez odeće po čitavu godinu, a mi ovde u Srbijici svakako nismo takvo mesto. Dunuće košava, pašće neki prolećni pljusak, obući će se one, ne brinite. Tako da ja nemam taj strah da će Beogradom ikada hodati gole žene. Više me zanima dokle će trajati rat između dve nepomirljive struje: jednih koji skraćuju suknje i proširuju ženama deholte, i drugih koji se nad ovim javno ili u svoja četiri zida sablažnjavaju?
Šta je zapravo sablažnjivo u ženskoj nagoti? Evo nas uveliko u 21. veku (znam, ofucan je to argument ali moram i ja da upotrebim sva raspoloživa oružja), da li je moguće da je sveta tajna ženskog tela i dalje vladajući princip? I kako to mi žene treba da shvatimo? To mi tek nije jasno. Da li nam je to kazna, okov ili možda kompliment? Nekad mi se čini ovako, nekad onako.
Istoričari romantičarskih aspiracija su ponekad skloni da tvrde da su svi ratovi na svetu otpočinjali zbog žena. Nisam sigurna da u ovo verujem, ali zanimljivo zvuči, makar kao teorija. U pokušaju da se sačuva žensko telo, ženska nevinost i ženska čast, štošta je izmišljano i činjeno, od sada već komičnih pojaseva nevinosti do istinskih horora sakaćenja intimnih delova ženskog tela. Kad pomislim na sve to, prođe me jeza. Pročitala sam mnoge knjige o svemu ovome, sociološke, psihološke, antropološke, i opet nisam našla zadovoljavajući odgovor na pitanje zašto žena mora da sačuva svoju čednost? Da li je sve zaista tako banalno, da li je zaista sve to samo zato da bi muškarac vladao svetom?
Teško mi je da poverujem u to. Slutim da ima barem još jedan sloj u svemu tome i da se on odupire racionalnom ili feminističkom objašnjenju, baš zato što je duboko psihološki i instinktivan. Strah me je i da pomislim sledeću misao, a kamoli da je ispišem, pa ipak ću to uraditi jer sam kolumnista-avanturista: da li je možda ipak prirodno da žena ostane tiha čežnja i polupokrivena tajna? I ako jeste, zašto je to tako? Ne znam, možda je i ovo greška, samo nagađam i glasno razmišljam. Suočavam svoje feminističko i svoje atavističko biće i puštam ih da se bore kao dve bube zatvorene u tegli.
Prva Plejboj Turkinja je izjavila da ju je javno svlačenje oslobodilo. I ja joj verujem. Ako ništa drugo, oslobodilo je možda nekih neplaćenih računa. A iskreno se nadam da je oslobodilo i u nekom dubljem smislu. Bilo bi lepo da je oslobodilo i njenu porodicu, koja sa njom danas ne govori. Bilo bi lepo da je ovo svet u kome bi se majka gole lepotice ponosila svojom zgodnom ćerkom i pokazivala slike komšinicama uz kafu isto kao što pokazuje slike sa maturskog bala svoje dece. Bio bi to jedan sasvim drugi svet, skoro pa naučnofantastični!
Jedino što u ovoj maštariji brine jeste činjenica da se u zemljama koje su se prve seksualno oslobodile i koje su takoreći izmislile erotsku industriju dogodio jedan pomalo zastrašujući apsurd: erotika je izgubila na značaju. Jednostavno rečeno, golotinje ima kol’ko hoćeš, ali više nikoga ne uzbuđuje.
Možda je odgovor na sva ona gore postavljena pitanja upravo tu! Možda je to ono što čuvaju pojasevi nevinosti, taj večno uzbudljivi plamen otkrivanja sakrivenog? Možda nije muškarac taj koji nas pokriva, već priroda sama, čuvajući nas od potpune ravnodušnosti pred golom ženskom dojkom? Jer, ako se to desi, onda smo ga nagrabusili, skroz.
Jelena Lengold
objavljeno:
