Izvor: Politika, 13.Apr.2013, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I preko „Plejboja” sam ušao u svet umetnosti
Slikar koji je izlagao uz Pikasa priča o svom osvajanju Njujorka, Rokfeleru i Forbsu, Medijali i Luvru, Džonu Mudiju i Milanu Paniću, priči i energiji slike, ljubavi kao esenciji života
Radovan Trnavac Mića je poseban slikar i po načinu rada i po odnosu prema svojoj umetnosti. Način rada mu je uvek mešavina realnog i nerealnog. Njegova dela se sele iz grada u grad, a trenutno su u Pirotu.
Rođen je 17. maja 1950. u Kragujevcu. Slikanju su ga učili profesori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nikola Gvozdenović u Nikšiću i Mladen Srbinović na akademiji u Beogradu. Diplomirao je 1977.
Od 1981. do 2005. živeo je u Americi. Izlagao je uz najznačajnije umetnike 20. veka, kao što su Pikaso, Raušenberg, Vorhol i dr.
U braku s Dušankom, profesorkom, ima ćerku Milicu (39), koja je po zanimanju rediteljka.
Čime ste se još bavili?
Uz likovnu umetnost radio sam na TV Beograd. Vodio sam rubriku „Iz ateljea beogradskih slikara”. Tim povodom snimio sam 26 dokumentarnih filmova od kojih je 21 nagrađen, a u „Dugi” sam vodio polemiku „Kako otvoriti privatne galerije”. I izborio sam se za to 1981. godine.
Ko vas je uveo u Ameriku?
Moja „slika”. Bio sam 1980. na Bijenalu jugoslovenske umetnosti u Njujorku, na kome je moja slika „osvojila” drugu nagradu, odnosno organizaciju samostalne izložbe u Njujorku, u Muzeju umetnosti. I 1981. sam, uz blagoslov Milana Vukosa, direktora TV Beograd, dao otkaz u televiziji i sa slikama i 12.000 dolara, koje sam ušio u džep sakoa, stigao u Njujork s namerom da ostanem u Americi.
A ko u svet slikara?
Pompeo Posar, foto-reporter „Plejboja”, koji je 1980. godine bio u Beogradu. Pravio je reportažu o našim ženama, pa je u mom ateljeu snimao modele i mene. Ta foto-priča objavljena je kad sam po drugi put stigao u Njujork. Tako sam, preko izložbe slika i „Plejboja”, ušao u američki svet umetnosti i biznisa.
Zašto i biznisa?
U Americi je sve biznis, pa i umetnost. Na moju izložbu došao je i Dejvid Rokfeler, tada kongresmen. Naše upoznavanje zabeležile su novine, radio i TV. Tako sam upoznao i Malkolma Forbsa, najvećeg kolekcionara na svetu.
Kako ste izabrali stil rada?
Još tokom studija sam voleo umetnički smer Medijale, kome su pripadali Leonid Šejka, Dado Đurić, Ljuba Popović, Olja Ivanjicki. Njihova priča bila je „Poetika đubrišta”. Govorili su: „Đubre smo mi, jer i to što bacamo opet smo mi”. Meni se to svidelo, pa sam i ja počeo da slikam ljude i „đubre”.
Čemu vas uči Luvr?
Dobro sam razumeo samo Leonarda, Mikelanđela, Tintoreta i Karavađa. Njihovom umetnošću sam opčinjen, a i pravcem koji su obeležili ljudi iz Medijale, jer to je ogledalo vremena u kome živimo. Naravno da je Luvr kulminacija umetnosti kojoj bi svako od nas trebalo da se vraća i osvežava sve emocije.
Da li se iz Amerike vidi Srbija?
Vrlo sam se trudio da iz Amerike pomognem Srbiji. U Njujorku sam, s prijateljima i uz pomoć kongresmena Džina Mudija, okupio 5.000 ljudi pod sloganom „Srbi su za mir, istinu i pravdu”. O ovome sam pisao Milanu Paniću, tada predsedniku vlade, s predlogom da organizujmo mlade Srbe širom Amerike, ali Panićev šef kabineta je procenio da je taj predlog – besmislen!
Kako sad živite?
Imam kuću na Slaviji u kojoj su mi atelje i galerija. Kad uđem u atelje uključim muziku. Ne slušam vesti. Kad ne slikam čitam filozofe. Stalno pokušavam da saznam još neku istinu. Pre tri godine sam ušao u treće doba. Sviđa mi se i to. Jer, svako doba je lepo, ako na tome radimo. Često putujem u Valjevo i Njujork.
Koliko košta vaša slika?
U našim uslovima do 10.000 dolara. Ali, neke su u Americi dostigle i 100.000 dolara. Međutim, nemam kontrolu u tom poslu, jer sam te slike prodao i one se sad vrte po galerijama. Kad to kažem ljudi pomisle da sam lud ili da lažem. Moj menadžer u Americi je moj prvi kupac, a on potom ima sva prava.
Šta mislite o pornografiji na slici?
To sve zavisi od ideje slike na kojoj je telo žene, muškarca ili deteta. Kod mene su ljudi goli, ali to nije pornografija, kao što umetnička fotografija nije pornografija. Meni su na slici važna priča i energija, jer slika bez priče, energije i ljubavi je mrtva.
Šta o ljubavi?
Mislim da je čovek koji ne zna da voli vrlo nesrećan. Naravno, ljubav je i opasna po život. To je, uglavnom, borba sa samim sobom. Ali, ko to preživi ima sve izglede da doživi ljubav kao najveći božji dar. To je esencija života na planeti. Odatle sve kreće.
A šta o ženama i muškarcima?
Na našoj planeti je sve smišljeno. Imamo Severni i Južni pol. Magnetna sila polova drži planetu. Takvi su muškarac i žena. U svim odnosima. Njihova magnetna sila je ljubav, a nema prijateljstva bez ljubavi i, podrazumeva se, podele ljubavi. Jer ljubav se deljenjem umnožava.
Da li slikari žive duže?
Trebalo bi tako da bude. Jer moj život je deset sati dnevno zaštićen od svih stresova koje imaju ljudi drugih profesija.
Koliko ste zadovoljni sobom?
Zadovoljan sam. I rekao sam supruzi da za moju sahranu, ako ikada umrem, naručujem dve pesme: „Učinio sam u životu ono što sam želeo”, od Frenka Sinatre, i pesmu „Dunave, Dunave”.
Šta je vaš ponos?
U Valjevu je 1997. osnovan internacionalni umetnički studio koji nosi moje ime. Ta galerija ima i apartman u koji dolaze poznati umetnici iz celog sveta. Oni tu ostaju mesec dana, kao gosti. Tu rade i izlažu svoje radove, a u međuvremenu upoznaju Srbiju i Srbe. Dosad je tu bilo oko 160 umetnika sa svih kontinenata. Galerija će, kad umrem, biti moj legat i nastaviće rad u istom smeru.
Čime ste to zaslužili?
U Valjevu sam završio obavezno školovanje. Tako sam postao Valjevac, a oni imaju posebnu silu koja ih uvek drži na okupu. Prihvatio sam taj odnos kao veliku čast, a galeriju kao svoju crkvu.
-----------------------------------------------------------
Renoar bi spasao naše muzeje
Za čim žalite?
Umetnost u Beogradu je dovedena na marginu. Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti ne rade od 2001. Predlažem da iz našeg bogatog depoa impresionista uzmemo jednu sliku i da je stavimo na aukciju. Tako bismo za jednog Renoara mogli da dobijemo i 25 miliona dolara. Kopiju te slike bih stavio u muzej uz potpis da zahvaljujemo kupcu koji nam je pomogao da obnovimo muzeje.
Slavko Trošelj
objavljeno: 14.04.2013
Pogledaj vesti o: Kragujevac
