Izvor: Blic, 06.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U našoj muzici ima mnogo diletanata
Legendarna domaća grupa „Disciplina kičme" nastupiće večeras na „Jelen pivo lajv festivalu" na beogradskom stadionu „Tašmajdan". Dušan Kojić Koja, frontmen tog sastava, u intervjuu za „Blic" priča o mladim rokenrol snagama, odnosu interneta i muzike, entuzijazmu i upornosti, te najavljuje odličan koncert i otkriva ko je njemu najinteresantiji od bendova koji sviraju na festivalu.
Program večeras
„Strip" 16.30
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />„Shiroko" 17.10
„Majke" 17.50
„Disciplin A Kitschme" 18.40
„The Lemonheads" 20.00
„Partibrejkers" 21.30
*koncerti će malo kasniti zbog visoke temperature
- Mislim da je izbor očigledan: Igi Pop, drugi put u Beogradu - kaže Koja.
Kako doživljavate festivale i šta će biti na set listi „Discipline kičme"?
- Činjenica je da su se razni festivali u zadnje vreme namnožili i biće tako još neko vreme, ali verujem da će se broj istih polako smanjivati i da će na kraju opstati oni koji se trude da doprinesu sveopštem boljitku, a ne samo da odrade to zbog nekog brenda koji sponzoriše festival. Set lista za subotu će biti, kao i uvek, eksplozivni spoj novog, starog i najstarijeg.
Šta trenutno radite, da li spremate pesme za novi album i kako ste zadovoljni reakcijom publike na prošli?
- Konačno sam počeo da se bavim „Fank-I-Lastiš Crnog Zuba" džem sešnima koje sam održao pre četiri godine u klubu „Akademija" i gde su učestvovali razni beogradski muzičari. Ima oko šest sati audio i video materijala i treba odlučiti o krajnjem obliku svega toga. Biće zanimljivo. „Disciplina" neće još snimati ništa novo, polako... Reakcije na „Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi?" su onakve kakve taj album i zaslužuje, znači dobre.
Kako vidite domaću rokenrol scenu u 2008?
- Prestalo je ono neregularno i nerealno vreme devedesetih, kad se svašta sviralo i emitovalo po svakakvim medijima. Svi oni koji su uspeli da opstanu iz tog doba rekao bih da su ozbiljan deo scene. Mislim da je vredan i pokušaj veb magazina „Popboks" u kreiranju i davanju šanse novim grupama. Žao mi je što na ovom festivalu ne učestvuje, na primer, beogradska grupa „Žene kese". Oni su jako zanimljivi.
Kako objašnjavate da su i dalje publici najzanimljiviji domaći bendovi nastali početkom osamdesetih?
- Mislim da te grupe ljude podsećaju na neki miran period života u bivšoj velikoj zemlji, mada se očigledno sve vreme kuvalo ono što će se posle desiti, ali, da budem iskren, tu je meni zanimljivo svega par bendova. Istina, grupe nastale u ratno i poratno vreme nemaju tu jačinu izraza. Ali, realno, nije ni moglo da bude drugačije, zato što muzika reflektuje sredinu i vreme iz kojeg nastaje, a ovo posle je nastalo u zatrovanoj sredini. Takođe, imam tezu da je novi talas u stvari bio i jedini pravi pokazatelj „bratstva i jedinstva", predratna mešovita postava „Discipline kičme" od dva beogradska i dva zagrebačka muzičara je najbolji dokaz.
Šta je po vama Beograd sačuvao od onoga što pamtite iz mladosti?
- Ah, ne mnogo toga, čak i Čubura više nije ista, ali zato mi se Novi Beograd vizuelno više dopada danas, sa svim ovim novim poslovnim megazgradama. Stalno očekujem Dardevila da proleti između zgrada.
Koliko politika uzima maha u vašem svakodnevnom životu?
- Kao i kod većine, bojim se, jer, kao, niko ne prati ništa, a kad ih pitaš šta se dešava, svi sve znaju. Još uvek trpimo posledice proteklog perioda, pa čovek mora biti na oprezu, pošto se u politici, nažalost, baš kao i u muzici, nalazi dosta diletanata, neiživljenih „sumnjivih njuški", što bi rekao moj prijatelj Rajko iz Zemuna.
Prednosti interneta
Koliko je internet koristan za muzičara, a u kojoj meri je štetan?
- Nezadovoljstvu treba stati na put, potrebno je snaći se, delovati u novim uslovima. Štetu koja nastaje daunlodovanjem i piraterijom ispraviti ne možemo, onog trenutka kad je CD rezač pušten u slobodnu upotrebu, bilo je izvesno da će se muzički biznis promeniti i, evo, više se ne dešavaju veliki tiraži, vrednost same muzike je dobrano opala... Dobrih strana je mnogo, počevši od zakazivanja koncerta i-mejlom pa do „Maj spejsa" koji je, osim očigledne uniformisanosti koju nazivam „svi smo mi maj spejs", potpuno korisna stvar za muzičare: za nepoznate i male jedina i besplatna šansa, dok za veće i poznatije on predstavlja pak dugo čekanu mogućnost zaobilaženja jednog broja posrednika prilikom plasiranja i prodaje svog diskografskog produkta. Ovde tek čekamo da to zaživi - no, desiće se...
