Izvor: S media, 30.Sep.2009, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija više izvozi hranu
Srbija je za prvih šest meseci ove godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 359,5 miliona dolara. Ove godine od proizvoda agrarnog porekla najviše smo izvozili: žuti kukuruz, malinu, šećer, pivo dobijeno od slada, pšenično brašno i bezalkoholna gazirana pića, a uvozili smo sirovu kafu, kakao i čokoladu, banane i vino.
U tranzicionom periodu, permanentnim rastom izvoza i pored veoma stabilnog uvoza, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bilans razmene se sistematski popravlja.
Po rečima, Vojislava Stankovića iz Privredne Komore Srbije, izvoz robe poljoprivredno-prehrambenog porekla u 2008. godini, pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1 957 miliona američkih dolara, što predstavlja rast od 16%, u odnosu na rezultate iz 2007. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,8%.
Procene, ukazuju da je poljoprivreda sa prehrambenom industrijom, realizovala oko 30% bruto domaćeg proizvoda u izvozu.
Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1 468 miliona dolara je za 31,5% iznad ostvarenog u 2007. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 6,4%.
Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u 2008. godini, iznosi 489 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 133,3%.
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u prvih šest meseci 2009. godine pokazuje da je pomenuta tendencija nastavljena.
Stanković ističe da je Srbija jedina od zemalja Istočne Evrope koja ima suficit u robnoj razmeni sa Evropskom Unijom, jer je za poslednjih sedam meseci vrednost izvoza na tržište EU iznosila 588 miliona dolara. Vrednost uvoza je 312,6 miliona dolara, pa je ostvaren značajan suficit od 275,4 miliona dolara.
Naš sagovornik je napomenuo da Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Ruske Federacije, Belorusijom i Turskom i dodao da suficit ostvaren sa Ruskom Federacijom iznosi 15,7 miliona dolara.
Uvoz-izvoz u 2009.
Od proizvoda agrarnog porekla u 2009. godini, Srbija je najviše izvozila: kukuruz žuti u vrednosti od 144,6 miliona dolara, malina Rolend, smrznuta, bez dodatka šećera u vrednosti od 67,4 miliona dolara, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 54,4 miliona dolara, pivo dobijeno od slada u bocama u vrednosti od 31,6 miliona dolara, bezalkoholna gazirana pića u vrednosti od 25 miliona dolara, brašno od obične pšenice u vrednosti od 19 miliona dolara, pšenica obična u vrednosti od 18,3 miliona dolara i ulje od suncokreta sirovo u vrednosti od 16,9 miliona američkih dolara.
Naša zemlja je u proteklih sedam meseci najviše uvozila: sirova kafa u vrednosti od 38,6 miliona dolara i banane u vrednosti od 24,1 miliona dolara.
Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće u vrednosti uvoza od 167,3 miliona dolara i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 93,6 miliona dolara.
Zemlje u koje izvozimo i iz kojih uvozimo
Stanković kaže da su za Srbiju, u izvozu najznačajnije BiH sa 21,3%, Crna Gora sa 18,6%, Italija sa 4,5%, Makedonija sa 8,2%, Nemačka sa 13,1%, Mađarska sa 4,8%, Grčka sa 3,2%, Austrija sa 4,9%, Hrvatska sa 3,2%, i Francuska sa 3,4% prema udelu u izvozu Srbije.
Najvažnije zemlje u uvozu su: Brazil 8,9%, Makedonija, 7,9%, Italija, 6,3%, Francuska, 5,9%, Nemačka, 8,2%, Ruska Federacija, 1,7% Grčka, 3%, Holandija, 5% i Hrvatska sa 6,6% prema udelu u uvozu Srbije.
Naši proizvodi u izvozu se izuzetno dobro kotiraju, ali Stanković kaže da tu dominiraju sirovine poljoprivrednog porekla, a manje su zastupljeni meso i mesne prerađevine, ali će se na plasmanu stočarskih proizvoda tek raditi u narednom periodu.
Na naše pitanje, zbog čega Srbija uvozi pojedine proizvode koje i sama proizvodi, Stanković kaže da se u tržišnim uslovima poslovanja uvoze deficitarni proizvodi na domaćem tržištu (kakav je slučaj sa paprikom) ili cenovno konkurentni proizvodi.
On napominje da je u slučaju uvoza paprike važno reći da u sezoni pripreme zimnice, ove namirnice iz domaće proizvodnje nema dovoljno, pa je uvoz opravdan.
A.B.
