Izvor: B92, 03.Okt.2014, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pivo iz domaćeg kazana
U Srbiji rade tri velike pivare, dok je većina onih srednje veličine, naročito u Vojvodini, pogašena.
S druge strane, primetan je trend, mada još uvek u povoju, otvaranja malih pivara, a sve više ljudi odlučuje se i da pivo pravi samo za sebe, u kućnoj radinosti.
Najveći deo domaćeg tržišta piva drže tri najveće kompanije u branši – pivare u Apatinu, Čelarevu i novosadske “Ujedinjene srpske pivare”. U Vojvodini je nekada radilo dosta manjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pivara koje su mahom zadovoljavale lokalne i regionalne potrebe, poput bečejske, vršačke, pančevačke, zrenjaninske. One su pogašene – tokom privatizacije i ulaska velikih multinacionalnih kompanija njihovi vlasnici očigledno nisu imali ni snage ni volje za opstanak na tržištu. Slično se desilo i sa manjim pivarama u centralnoj Srbiji, s tim što s koliko-toliko uspeha još rade Valjevska i Jagodinska, dok se Zaječarska pivara priključila novosadskim USP.
Ipak, deo potrošača nije u potpunosti zadovoljan unifikovanim ukusima koje mu nude velike pivare. Ne postoji precizan podatak koliko domaćinstava u Srbiji peče svoju rakiju, ali se slobodno može pretpostaviti da ih je nekoliko desetina hiljada. Kućnih vinara je svakako manje, ali i njih je dosta. U poslednje vreme sve je više onih koji u domaćoj radinosti proizvode pivo, što je do sada bila privilegija samo industrijske proizvodnje. U nekim zemljama to je odavno masovna praksa – u Americi oko pola miliona domaćinstava pravi svoje pivo, a odnedavno je to sve češće slučaj u Srbiji, pa postoje i specijalizovane Internet stranice sa receptima, trguje se sastojcima i aparaturom za proizvodnju...
“Kućni” pivari, poput Novosađana Vojina Navalušića i Tomislava Radovića, ističu da je njihovo pivo i ukusnije i zdravije od industrijskog.
"Najpre, znamo šta stavljamo u pivo koje pijemo, tu nema nikakve hemije. Drugo, za razliku od industrijskih pivara koji u pivo stavljaju ogromne količine kukuruza a o tome nas na etiketama ne obaveštavaju, mi naše pivo pravimo samo od ječma i hmelja. Naposletku, možemo da eksperimentišemo i da u zavisnosti od vrste i količine sastojaka podešavamo ukus, pravimo crveno ili tamno pivo i slično", objasnili su “Dnevniku” Navalušić i Radović.
Oni svoje pivo kuvaju u kazanu i čitava aparatura ih je izašla svega nekoliko hiljada dinara. Postoji i skuplja varijanta sa posebno pravljenim posudama za merenje i održavanje temperature, ali ni ona nije skuplja od 30 ili 40 hiljada dinara. Ni receptura nije naročito komplikovana, kuvanje traje nekoliko sati a pivo nakon pripreme treba da vri i odstoji još nekoliko nedelja. Stanje na tržištu je otvorilo prostor i za male registrovane proizvođače koji traže svoj prostor, doduše još uvek veoma stidljivo. Jedan od njih, proizvođač novosadskog piva “kamelot” Davor Kovačević ranije je našem listu objasnio da, ipak, ne treba očekivati da male pivare u Srbiji niču kao pečurke posle kiše jer je u pitanju biznis u koji treba dosta uložiti a uspeh nije zagarantovan. On je naveo da je posle izlaska iz komunizma u susednoj Mađarskoj, na primer, osnovano oko 400 malih pivara, ali je ekonomska kriza taj broj stesala na 100. Opstali su samo oni koji su siguran plasman kroz sopstvene lokale. To radi i Kovačević koji svoje pivo toči u istoimenom lokalu, a slično rade i neke druge male pivare u Srbiji.
S druge strane, u zemljama sa razvijenijom kulturom pijenja piva, ali i razvijenijom kapitalističkom privredom, kakve su na Nemačka, Belgija ili Holandija, uspešno radi na stotine, pa i hiljade malih pivara. Ni te zemlje nisu imune na rast uticaja multinacionalnih kompanija, one i tamo preuzimaju male pivare, ali ih ne guše već nastavljaju sa proizvodnjom lokalnih brendova.
