Izvor: Politika, 14.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Crne Trave u Pustu reku
Žitni potok se sveo na dve kafane i mnogo praznih kuće
Žitni Potok – Peče letnja vrelina pod bregovima Radana, Pasjače i Vidojevice, iako su sela u Pustoj reci sva utonula u zelenilo. U centru Žitnog Potoka, nekadašnjeg opštinskog mesta, ispred dve kafane, sede ljudi i hlade se pivom. Pred starom, zvanom Judina, sam je književnik Ivan Ivanović. On je rođen ovde i vraća se često zavičaju.
– Simbolično je to što su naši preci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Žitni Potok, Bublicu, Zlatu, Bregovinu, Mačinu, Glasovik i druga ovdašnja mesta došli iz okoline Crne Trave u kraj koji se zove – Pusta reka! Kao da je time sve rečeno – kazuje Ivanović. – Danas je ovde sve opustelo, zaista. Mi smo, još od doba Obrenovića, kad je ovaj kraj oslobođen od Turaka i naseljen Vlasincima, imali opštinu. Žitni Potok, kao centar pustorečkog kraja, bio je, u svakom pogledu, napredno mesto. Ovde su učitelji Hranislav Savković i Ignjat Marinković još 1895. osnovali biblioteku, kad je ni Prokuplje nije imalo. Postoji sada odeljenje prokupačke biblioteke, ali nema ko da čita knjige. U oko 600 domova, nema toliko ljudi ni preko leta, kad se mi iz gradova okupimo. Od 1.100 đaka, koliko ih je bilo kad sam ja učio osnovnu školu, sada je tek sedamdesetak. Sve će se polako ugasiti... A neko će pred istorijom odgovarati zašto je, na primer, ovde ukinuta opština, na 35 kilometara od Prokuplja, a na desetak u Žitorađi nije?
Uto, naiđe mlad čovek i prenese Ivanoviću pozdrave od generala Dragoljuba Simonovića, jednog od poslednjih članova Generalštaba JNA, rodom iz Glasovika. Imao je ovaj kraj, veli, mnogo poznatih ljudi. Od slikara Bože Ilića do nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vladislava Jovanovića, čiji su roditelji ovde bili učitelji. I drugi Jovanović, Slobodan, dugogodišnji direktora Tanjuga, potiče odavde.
Pred kafanom preko puta, pod suncobranima desetak mlađih ljudi. Tu je i autobus „Nišekspresa". Njegov vozač Saša Kostić kaže da ima sedam polazaka dnevno odavde. Dok je mogao, Miodrag – Juda Cvetković, posleratni aktivista, činio je sve da se ne primeti da je opština izgubljena, pričaju seljaci. Osnovao je komunalno preduzeće, pa trgovinsko i građevinsko, fudbalski klub, bolnicu, počeo dom kulture, branu na Pustoj reci... Kafana još nosi njegovo ime.
Sada nema gde ni novine da se kupe. Desetine hektara šljivika, koje je podizao „Prokupac", pa preuzeo „Hisar", zapuštene su, vele. Baš kao i zgrada u centru sela gde je poslastičarnicu držao decenijama Goranac Ekrem. Tu su deca dobijala sladoled i kad nisu imala para: „Će platiš kad imaš", govorio je.
– Sve više ljudi se ovamo vraća. Najviše je penzionera, ali ima i uspešnih privrednika – kaže Goran Mrdaković iz susednog sela Rgaja. – Radul Karadžić je pomogao da se popravi put do Gornjeg Statovca, Momir Savić do Bubličkog jezera, a Slobodan Simić pomogao je da se obnovi crkva i izgradi zvonik. Pokušava da otvori i fabriku za preradu voća u napuštenoj školi...
I sa leskovačke strane, Žitni Potok počinje da se otvara: moderan put već je stigao do Statovca, a za nastavak prema Kuršumliji i jednim krakom ka Prolom Banji, projekti su pred vladom. Ovde se nadaju da će to doneti i oživljavanje celoga kraja. Već sve više ima onih koji gaje koze, goveda i svinje domaćih rasa, proizvode zdravu hranu, prikupljaju šumske plodove...
D. Borisavljević
[objavljeno: 15.08.2008]
