Izvor: Blic, 28.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na čorbi od bačenog povrća
Beograđanin Lj. P. svako veče odlazi na pijacu kako bi pokupio nešto zaostalog povrća i voća. Kod kuće ga očisti i napravi čorbu. Drugačije, sa 11.000 dinara koliko mu iznosi penzija – ne može; jer kada plati račune za život u dvosobnom stanu, na raspolaganju mu ostane oko 100 dinara dnevno, za hleb i...
U njegovoj koži se nalazi više od milion građana Srbije. Oni ili nemaju primanja ili su ona manja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 11.000 dinara, pa su svakodnevno prinuđeni da se bore za puko preživljavanje. Njihove plate ili penzije, ukoliko ih uopšte imaju, nisu dovoljne ni da plate Infostan, struju, telefon... i pretplatu za RTS. Žive uz pomoć prijatelja i rođaka, dovijaju se stalnim kratkoročnim pozajmicama koje se gomilaju. Žive na ček i poček.
Iako po zvaničnoj statistici ispod granice siromaštva živi tek 650.000 ljudi, jasno je da je ovaj broj daleko veći. Više od 150.000 naših sugrađana, iako zaposleni, platu uopšte ne primaju, ili primaju manje od 11.000 dinara mesečno. Isto toliko ima i penzionera, a ukupnom broju onih koji bukvalno preživljavaju treba dodati i 720.000 nezaposlenih.
Sociolog i direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić čak tvrdi da je broj građana Srbije koji su siromašni oko 60 odsto.
– Kod nas se statistika pravi na osnovu prihoda i potrošačke korpe iz koje je dosta toga izbačeno i koja se unekoliko prilagođava željenom rezultatu. Tako na papiru samo 10 ili 11 odsto građana živi ispod granice siromaštva. Kada se Centar pre nekoliko godina bavio ovim problemom, izračunali smo da je za dostojan život četvoročlane porodice potrebno bar 1.000 evra mesečno, a da je šest od deset građana siromašno – kaže za „Blic nedelje" Milan Nikolić.
Po svemu sudeći, stvari će se u budućnosti samo pogoršati. Primanja su nam zbog rasta evra u odnosu na prošlu godinu manja za 1,1 odsto, a od 1. aprila će nam za plaćanje računa, zbog poskupljenja, za stan od 50 kvadrata (sa grejanjem i strujom) u Beogradu biti potrebno oko 13.000 dinara. Uzimajući to u obzir, oko 1.100.000 građana Srbije koji primaju manje od 20.000 dinara, u najboljoj varijanti biće prinuđeni da samo za račune izdvajaju skoro tri četvrtine plate ili penzije.
S druge strane, samo deo onih od 720.000 koji posao nemaju moći će da se osloni na socijalnu pomoć, koja je, kada se u obzir uzme predviđeni rast cena, samo simbolična.
– Socijalnu pomoć danas prima 170.516 sugrađana. Ona iznosi između 5.400 dinara za jednočlano domaćinstvo bez prihoda, i 10.800 za ona sa pet i više članova. Međutim, broj zahteva na godišnjem nivou se povećava, pa je u januaru pomoć primilo 15.638 ljudi više nego prošle godine – navodi Ljubomir Pejaković, pomoćnika ministra za socijalnu zaštitu u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
On dodaje i da bi krajem godine trebalo da se usvoji novi zakon o socijalnoj zaštiti kojim je predviđeno povećanje broja korisnika socijalne pomoći za oko 49 odsto, ali i povećanja iznosa.
Međutim, da li će se i kada stvari suštinski popraviti, ostaje nepoznato. Tim pre jer smo na pitanje „koji su rezultati sprovođenja Strategije za borbu protiv siromaštva, usvojene 2003. godine", od tima koji radi pri kabinetu potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, dobili odgovor da je osnovni cilj sprovođenja Strategije bio da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. Po njihovim rečima, taj cilj je ostvaren još 2007. Na pitanje „kako i od čega žive ljudi koji primaju manje od 11 hiljada dinara mesečno", odgovor nismo dobili.
Najniže penzije i primaoci
Iznos penzije Broj penzionera
Do 11.088,22 155.000 9,66 %
11.088,23 - 13.434,76 241.000 15%
13.434,77 - 15.673,89 145.000 9%
15.673,90 -17.913,02 173.000 10,84 %
17.913,03 - 19.805 122.000 7,64 %
Ukupno 836.000 52,17%
* prema podacima Fonda Pio u Srbiji ima ukupno 1.603.668 penzionera
Najniže plate i primaoci
Iznos plate Broj zaposlenih
Ne prima uopšte 136.000 7,2 %
Do 9.000 18.820 1%
9.001–15000 37.800 2%
15.001–20.000 83.120 4,4 %
Ukupno 275.800 14,6%
* Prema podacima Zavoda za statistiku u Srbiji ima 1.889.085 zaposlenih, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje ima ukupno 723.350 nezaposlenih.
Prime 11.000 vrate pet
Nasuprot radu na crno, gde se zaposlenom preko računa isplaćuje minimalac, a ostatak daje na ruke, u Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost" navode da su poslednjih meseci počeli da beleže i obrnutu situaciju.
– Samo u poslednjih mesec dana na terenu smo se bar deset puta uverili da se radnicima isplati 11.000, a zatim se nakon nekoliko dana od njih traži da od te sume vrate pet hiljada – navodi Zlata Zec, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja sindikata.
Stanovnici Župe nemaju ni za drva
Ovde na putu već dvadeset dana stojim sa petoro zaprežnih kola punih iscepanih ogrevnih drva. Tu je još desetak mojih kolega koji isto nude, ali od kupaca ni traga ni glasa. Jednostavno, građane aleksandrovačke Župe pritisla je velika beda i nemaština, kaže Dragan Stojković iz župskog planinskog sela Koznica. On kvadratni metar isečenih ogrevnih drva nudi po 30 evra, a za eventualne kupce koji imaju keš cena je 25 evra.
– Niko me nije pitao ni za farmerke ni za jaknu, ni za drugu konfekcijsku robu koju nudim u velikim količinama. Slično su prošle i ostale kolege. Došlo, bogami, neko čudno vreme. Narod nema para, stiso se i brine samo kako da se prihrani – rezignirano priča Radovan Pešterac iz sela Mrmoš, koji na aleksandrovačkoj pijaci decenijama prodaje odeću od džinsa.
Zbog loše privatizacije dela društvenih preduzeća, bez posla je u Aleksandrovcu ostalo oko 2.000 radnika, a trenutno solidno privređuje samo „Vino Župa" koja upošljava oko 700 radnika.
Na drugoj strani više od 10.000 poljoprivrednika i oko 1.000 stočara župskog kraja, zbog dispariteta cena, iz godine u godinu beleže negativan poslovni saldo.
G. Zdravić
