Izvor: Blic, 27.Apr.2011, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žive među pacovima
PALE - Polusrušena baraka u Univerzitetskoj ulici u centru Pala tokom tužnih devedesetih udomila je mnoge izbeglice i siromahe, ali su se skoro svi snašli i odselili. U baraci su ostale dve porodice. Ranka Pandurević, teška duševna bolesnica nesposobna za rad, ovde živi sa starim bolesnim ocem i sinom tinejdžerom, koji se krije od vršnjaka kada ulazi u baraku.
- Stid ga je što živi ovde, ali šta ću, ja mu bolje ne mogu pružiti. Imam 205 KM >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << penzije, a moj otac 160 KM. Nemamo ni za lekove, jedva se otimamo od gladi, a o plaćanju kirije ne mogu ni da razmišljam - kaže Ranka, dok u starom lavoru nosi trula drva da podloži vatru. Čula je da će uskoro proširivati put i rušiti baraku, a ako se to desi, kaže, ne zna ni kud će ni šta će.
Planirano rušenje barake
U opštinskom Odeljenju za prostorno uređenje i stambeno-komunalne poslove kažu da je baraku u kojoj Ranka živi, pre rata, izgradila pilana za smeštaj radnika. Trebalo bi je srušiti, ali u opštini ne žele da Rankinu porodicu isteraju na ulicu.
- Opština nema novca da napravi objekat za socijalno ugrožene. Planirano je da im alternativni smeštaj na Lukama posluži kao privremeno rešenje, ali tek kada porodice koje tu sada žive nađu trajno stambeno rešenje. Regulacionim planom predviđeno je da se na mestu gde je sada baraka proširi put, ali ne znamo kada će baraka biti srušena - kaže načelnik ovog odeljenja Mlađen Ćeremidžić.
U zapuštenom domu, kojeg čine dve ruševne sobice i WC bez vrata, zajednički za sve stanare, njen otac, starac od 87 godina, sedamanestogodišnji sin i bolesna Ranka žive sa pacovima, koji skaču po njima dok spavaju.
- Ovde sam se sa sinom doselila pre sedam godina. Rođena sam na Trebeviću, a od 1980. sam živela sam kao podstanarka u Sarajevu. Radila sam u „Sarajevostanu" jedanaest godina, imala sam pravo na garsonjeru, ali je nisam dočekala, jer se zaratilo. Vratila sam se na selo i moj sin je sa Trebevića putovao do škole u Palama. Svaki dan smo zajedno išli, pola sata peške do glavnog puta, a onda smo se snalazili za prevoz. Naša stara kuća je potpuno propala, a izvor vode koji smo koristili je zatrpan, kad su gradili put. Čula sam da se jedan stanar iselio iz baraka i mi smo se uselili, da dete ne putuje do škole - priča Ranka.
Ponosna je na sina, jer je vrlodobar je đak, iako živi u neljudskim uslovima.
Kada je umrla Rankina majka, i njen otac se doselio u baraku. Ranka nije imala imovinu u Sarajevu, pa nema status izbeglice, niti pravo na alternativni smeštaj pa u baraci živi na „divlje".
- Ljudi iz opštine mi nikada nisu pravili problem, ali kada sam ih pitala za pomoć, rekli su da nemaju kud sa mnom - kaže Ranka.
Kaže da je 1986. psihički obolela, ali da ne zna kako se njena bolest zove.
- Hvala bogu, dete mi je zdravo - veli Ranka.
U paljanskom Domu zdravlja porodična doktorka Dobrinka Granzov-Kozlina je objasnila da Ranka ima šiziofreniju i da je neizlečivo bolesna.
- Sada je u relativno dobrom stanju, jer redovno uzima terapiju i mesečno prima zaštitnu injekciju. Radno je nesposobna, ali, eto, vodi brigu o sinu i starom ocu, i svi zajedno žive u nemogućim uslovima - kaže dr Granzov-Kozlina.
Direktorka Centra za socijalni rad Pale Bogdanka Cicović upoznata je sa situacijom u kojoj živi Ranka Pandurević.
- Zakonski, ona nije kategorija Centra za socijalni rad. Dok je postojao Program proširene socijalne zaštite, ona je povremeno primala jednokratnu novčanu pomoć, ali taj program ne postoji već dve godine - objašnjava Cicovićeva.
