Izvor: Politika, 10.Mar.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto opozicija nije mamac za razočarane birače
Iako, po istraživanju „Medijum Galupa”, skoro polovina građana smatra da država ne ide u dobrom smeru, građani bi teško podržali udruženu opozicionu listu na kojoj bi bili Pajtić, Tadić, Jovanović…
Zašto opozicija nije sposobna da kapitalizuje činjenicu što skoro polovina građana smatra da država ide u pogrešnom smeru. Uprkos pritajenom nezadovoljstvu naroda zbog vladinih ekonomskih mera, koje podrazumevaju stezanje kaiša, smanjenje plata i penzija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na osnovu poslednjih istraživanja agencije „Medijum Galup”, da se danas održavaju parlamentarni izbori, nijedna opoziciona partija ne bi prešla cenzus.
Udružena opozicija oduvek je bila mamac za razočarane birače, ali to izgleda nije više slučaj. Čak i ukoliko bi lične sujete i netrpljivosti uspeli da stave po strani i ako bi Bojan Pajtić, Čedomir Jovanović i Boris Tadić bili na jednoj izbornoj listi malo je verovatno da bi im građani dali poverenje. Njihove poruke i česti sukobi zaslužni su za to što „proevropska” alternativna opcija biračima više nije privlačna.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je opozicija bez sposobnosti da artikuliše to nezadovoljstvo. On podseća da su u vrhu opozicionih partija ljudi koji su bili deo nekadašnje vlasti i imaju hipoteku neuspešne tranzicije.
„Opozicioni lideri imaju bagaž ne tako slavne prošlosti i teško da će oni biti ti kojima će građani ponovo pokloniti poverenje. Nema kredibilnih ljudi koji bi artikulisali to nezadovoljstvo i koji bi poveli naciju u nekom drugom pravcu od koje ga vodi sadašnja vlast”, ističe Dejan Vuk Stanković.
Razlog zašto opozicija ne može da artikuliše nezadovoljstvo nemalog broja ljudi vladinim reformama Miroslav Šutić, direktor agencije Partner, vidi u raspadu Demokratske stranke.
„Broj građana koji su nezadovoljni je stalan, između 15 i 20 odsto. Oni su se godinama okupljali oko evropske ideje, ali su sada zbunjeni u pogledu toga kome da daju podršku. Ti glasači će reći da stvari idu u lošem pravcu i da vlada ne radi dobro, ali se oni ne identifikuju sa Tadićem i Pajtićem. Anketirani građani nemaju kako da artikulišu svoje razmišljanje kroz neku političku opciju”, kaže Šutić.
Rejtinzi opozicionih lidera opterećeni su velikim brojem negativnih ocena, što sprečava privlačenje novih simpatizera. Možda je izuzetak Sanda Rašković Ivić, predsednica Demokratske stranke Srbije. Istraživanja pokazuju da o njoj relativno mali broj ispitanika ima stav.
Problem opozicije je i to što sve svi nalaze u negativnom trendu. Tu iskače pokret „Dveri”, koji uskoro postaje partija, ali je još ispod cenzusa. I SDS bivšeg predsednika Borisa Tadića ima negativnu tendenciju, dok se LDP stabilizovao na relativno niskom nivou podrške građana. Radikali imaju mnogo oscilacija otkako se Šešelj vratio u politički život, ali su i oni još ispod cenzusa. Ostali imaju takav rejting da ispitivanjem uzorka ne mogu da se dobiju pouzdani pokazatelji.
Šutić upozorava da se na opozicionom bloku nalazi „šareno društvo”, gde, kako kaže, ima svega i svačega i kaže da smo mi kao narod uvek spremni da iskažemo nezadovoljstvo, ali nemamo uvek jasan stav za šta se konkretno zalažemo. On podseća da smo pre dvadesetak godina podržavali premijera Jugoslavije Ante Markovića i očekivanja da će ekonomija rešiti probleme.
„Sada se za sličnu politiku zalaže bivši ministar Saša Radulović, ali on nema tu harizmu i bavi se ekonomijom na način koji ljudi to ne razumeju. Većina naroda živi u iracionalnim, orijentalnim vodama, za koje su prihvatljivi inat i prečica. To je idealno tlo za populizam i velike priče koje ničemu ne vode, ali ovde ljudi žive od tih priča. Neka razumna priča koja vodi ekonomskom boljitku, gde su najvažniji argumenti, neće pridobiti ni pet posto glasača”, kaže Šutić.
Dejan Vuk Stanković upozorava da partijama u opoziciji nedostaje jasna politička platforma, novi ljudi u vrhovima strankama sa drugim idejama i resursi koji su potrebni za korektnu političku borbu.
„Naša opozicija se bori da preživi i samo glavu drži iznad vode. Ona ne može da nezadovoljstvo prosvetnih radnika, višemesečni štrajk advokata i skoro svakodnevne proteste radnika po pojedinim firmama širom Srbije kanališe na protestima na ulicama ili preko drugog načina građanske neposlušnosti. Teško je očekivati da se među sadašnjim ljudima u opoziciji pojavi neko ko će objediniti njihove redove. To može biti novi čovek koji neće pripadati sadašnjoj političkoj klasi”, rekao je Stanković.
Uprkos bolnim reformama, broj ljudi koji je stekao poverenje u lidera naprednjaka Aleksandra Vučića nije smanjen i on ostaje uz njega. Čak 77 odsto anketiranih građana smatra da su premijer i njegov kabinet zaslužni za dobar smer u kome se kreće država, pokazala je anketa „Medijum Galupa” koja je rađena od 24. do 30. januara na uzorku od 1.218 ispitanika u Srbiji bez teritorije Kosova i Metohije.
Miroslav Šutić kaže da to nije ništa neobično za naše okolnosti i da je reč o mentalitetu po kome je vođa bezgrešan, a oko njega su saradnici koji mu ne daju dobre informacije.
„To je stara matrica još iz vremena Slobodana Miloševića. Narod ga voli, a za to što sve u društvu propada ne okrivljuju vođu. Većina koja danas podržava Vučića ne može da ne vidi da stvari nisu dobre, ali krivicu ne prepisuje njemu. Polovina građana mu slepo veruju, bez argumenata. To je religijski zanos, a ne neka racionalna procena”, tvrdi Šutić.
Na pitanje do kada će tako da bude, Šutić odgovara:
„Kada se jedan vođa istroši, onda nalazimo novog, i to je naša zla kob. Nema u Srbiji kritične mase ljudi koji razmišljaju razumno”, zaključuje Šutić.
Dejan Spalović
objavljeno: 10.03.2015.
Pogledaj vesti o: Penzija, Izbori
.jpg)
