Izvor: Radio 021, 20.Jun.2016, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamrznute plate u 2017, a penzije i u 2018?
Plate u javom sektoru trebalo bi da budu zamrznute i u 2017, a penzije i godinu dana duže i u 2018. godini kako bi se ostvarile neophodne uštede za ozdravljenje javnih finansija, preporučio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Petrović je, na konferenciji za novinare u NBS, istakao da je nivo plata i penzija veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.
On je objasnio da je za ozdravljenje javnih finansija neophodno da učešće deficita >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a, a javnog duga na ispod 60 odsto, a da bi se to dogodilo, potrebne su uštede. "Polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave i po tom osnovu većih trajnih prihoda, kao i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, dok druga polovina mora doći od ušteda u budžetu, a to su mahom plate i penzije", rekao je Petrović.
Da bi došlo do ovog cilja, neophodno je, kako je ukazao, držati zamrznute plate u 2017. a penzije i u 2017. i 2018. godini, jer su to, prema njegovim rečima, jedine mere koje mogu da daju budžetske uštede.
"Racionalizacija broja zaposlenih to ne može da pruži", smatra on, objasnivši da je broj viška zaposlenih ipak manji od planiranih 75.000 za tri godine, i da iznosi 20-30 hiljada.
Do sada je, kazao je, posao u opštoj državi napustilo 15.000 ljudi, ali tu je najveći broj onih koji su otišli u penziju i nisu zamenjeni, dok je minimalan broj ostao bez posla.
"Realno je da se smanji broj zaposlenih za još 10-15 hiljada, a jedino vidimo višak od oko 6.000 zaposlenih na lokalu. Ostalo bi moralo da se temelji na ozbiljnim planovima reformi, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, i da se ne ide u racionalizaciju na silu", rekao je on.
Efekat penzionisanja je skoro iscrpljen, rekao je Petrović i ocenio da do dodatne racionalizacije, osim na lokalu, neće ni doći.
"A pitanje je i da li to treba da se radi uopšte, ako bi se radilo ad hok", rekao je on.
Izloživši ovo, Petrović je ukazao da je jedina ušteda na platama i penzijama, jer su izdaci po tom osnovu veći od ekonomske snage Srbije izraženoj u BDP-u. Cilj je, podsetio je, da udeo penzija bude 11 odsto u BDP-u, a plata oko osam odsto, a obe su preko tog nivoa. "I tih 11 odsto za penzije su na gornjoj ivici održivosti", rekao je Petrović istakavši da za ta dva cilja, da udeo plata i penzija u BDP-u bude 8, odnosno 11 odsto, proističe zaključak da bi trebalo zamrznuti plate u 2017. , a penzije i u 2018. godini.
Opasnosti od previsokog javnog duga
Fiskalna konsolidacija u poslednjih godinu dana je zadovoljavajuća, jer jer deficit države trajno smanjen za više od milijardu evra, ocenio je danas Fiskalni savet i poručio da su pred novom vladom veliki izazovi dalje smanjivanje deficita, reforma javnih i okončanje privatizacije državnih preduzeća.
Savet, međutim, ukazuje da su javne finansije Srbije, uprkos dobrim rezultatima i dalje daleko od dobrog stanja ističući da će put do potpunog ozdravljenja biti dug.
Kao najveći problem ističu previsoki javni dug koji će na kraju ove godine iznositi oko 26 milijardi evra, što je oko 78 odsto BDP-a.
Za trajno ozdravljenje javnih finansija Savet ukazuje da bi javni dug morao da se spusti znatno ispod 60 odsto BDP-a, navedeno je u dokumentu Fiskalna kretanja u 2016, konsolidacija i reforme 2016-2020".
Krovni fiskalni cilj nove vlade trebalo bi da bude smanjenje deficita države na 0,5 odsto BDP-a do 2019.
Zato bi vlada, prema Savetu, trebalo da izađe sa čvrstim srednjoročnim planom, koji će smanjiti učešće javnog duga u BDP-u. Fiskalni savet ne spori da neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga trenutno nije prisutna, ali istovremeno upozorava da svaki eventualni spoljni šok, koji bi zatekao Srbiju sa javnim dugom sa 78 BDP-a mogao voditi zemlju ka takvoj krizi.
Savet ističe da bi za kredibilno umanjenje javnog duga bilo neophodno smanjiti fiskalni deficit. Ako se deficit države umanji na 0,5 odsto BDP-a do 2019. učešće javnog duga u odnosu na BDP smanjivalo bi se za oko 2,5 odsto godišnje.
Oni su naveli primer da sa deficitom od 1,5 odsto BDP-a javni dug ne bi ni do 2030.mogao da padne ispod 60 odsto. Savet navodi da je umanjenje deficita izvodljivo i da može da se postigne strukturnim poboljšanjima javnih finansija.
Prema dokumentu iza sadašnjeg neodrživo visokog deficita stoje velika izdvajanja za plate u javnom sektoru, penzije i subvencije, uključujući otplatu dugovanja javnih preduzeća na ime garancije, kao i loša naplata poreskih prihoda.
Ako se ovi problemi reše deficit može da padne na 0,5 odsto BDP-a, a to znači pre svega reforma Poreske uprave, restruktuiranje javnih preduzeća i otklanjanje strukturnih neravnoteža u budžetu.
Autor: Tanjug
.jpg)
