Izvor: B92, 28.Maj.2013, 01:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zamrzavanje plata nužna mera"
Gosti emisije Između dve vatre saglasni su da bi, zbog teške situacije u javnim finansijama, zamrzavanje plata u javnom sektoru trebalo da bude jedna od mera.
Predimenzioniran javni sektor je problem koji mora da se reši, i treba pronaći ravnotežu između javnog i privatnog sektora, kaže Milica Bisić, specijalna savetnica ministra finansija Mlađana Dinkića.
Zamrzavanje plata i penzija- nepopularna mera koju zbog velikih rashoda predviđa Ministarstvo finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trebalo bi da donese olakšanje za sve one koji rade u privatnom sektoru i plaćaju poreze a samim tim i plate ljudi u javnom sektoru.
Milica Bisić kaže da treba pronaći ravnotežu između javnog i privatnog sektora odnosno između prihoda i rashoda države.
"Činjenica da je neravnoteža u javnim finansijama u suštini posledica rashoda koje država naše ekonomske snage ne može da finansira. Predimenzionirani javni sektor jeste nešto što treba da bude redukovano i da se smanje rashodi na taj način", kaže Bisićeva i dodaje da ako je neophodno da se smanje rashodi, jedna od mera je i pitanje plata- da li je to zamrzavanje plata i penzija ili ograničavanje njihovog rasta, ili neki drugi vid, kao uspostavljanje veze rasta plata u javnom sektoru i u privatnom.
Paket poreskih zakona o kom se razgovara u skupštini je instrument restrukturiranja prihoda, i ne donosi opterećenja ni privredi ni stanovištvu, naglasila je ona.
"Za milion trista ljudi koji plaćaju poreze za njih, finansiraju ove građane koji rade u javnom sektoru, baš zato što je javni sektor predimenzioniran, taj problem bi trebalo da bude rešen", rekla je ona.
Nameće se pitanje kako smanjiti rashode koji se vežu za te obaveze, kaže ona, i dodaje da treba rasteretiti i dve trećine građana koji plaćanjem poreza finansiraju javni sektor. Bisićeva naglašava da treba da se pokuša da se nađe ravnoteža između javnog i privatnog sektora.
Takve mere već je predlagao Fiskalni savet.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da vlada treba da preduzme strukturne reforme koje bi dale rezultate do 2014. godine, jer se u ovoj godini ne mogu očekivati. On je, gostujući u istoj emisiji, rekao da "sve ranije vlade pa i ova kasne sa reformama", pa se kao nužno rešenje nameće i ovo - zamrzavanje plata ili ograničavanje njihovog rasta.
On smatra da je to nužna mera. Ukoliko je inflacija veća, to će značiti i da će (zamrznute) plate zapravo biti smanjene, obezvređene, objašnjava Vučković i napominje da se sa tim privatni sektor susreću već godinama. "Ne postoji zemlja u kojoj su plate u javnom sektoru veće za 30 odsto nego u privatnom", kaže Vučković.
"To je domaća statistika i, prema tom pokazatelju, zaista su previsoke plate u javnom sektoru, i ne postoji zemlja kao Srbija koja ima učešće plata i penzija u bruto domaćem proizvodu u novostvorenoj vrednosti - tako da prema ova dva objektivna pokazatelja, ma koliko čudno izgledalo, imamo preveliku masu plata i penzija", kaže Vučković.
"Svi su ugroženi u državi koja je u krizi, kao što je Srbija, ne samo penzioneri... Sve ovo nam govori da najpre Vlada treba da postigne konsenzus oko pravaca, zatim da postigne socijalni konsenzus, širi konsenzus sa sindikatima.... Nije redak slučaj ni u Evropi, postoje zemlje gde je postignut konsenzus o nominalnom smanjenju zarada u javnom sektoru, baltičke na primer, prve su išle na ovo rešenje, i izašle iz krize za godinu", kaže on.
"Ključno je da se ovim interventnim merama i "gašenjem požara" krene sa sređivanjem javnog sektora", kaže Vučković. "Mora da se srede i javna preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, subvencije..."
Da smo godinama unazad vodili više računa o javnom sektoru, situacija bi danas bila drugačija, ocenjuje on.
Vladimir Vučković
Savetnica ministra je rekla da Srbija nije pred bankrotom, i da postoje likvidna sredstva kojim se servisiraju obaveze, ali i da to ne znači da treba čekati taj trenutak (bankrot) da bi se nešto uradilo po pitanju reformi. "Nije sve ni samo crno, ni samo belo. Onaj rast koji je predviđen od oko 2 odsto će se ostvariti. To nije velika stvar, ali nije negativno. Ostvaren je rast izvoza, popravlja se i spoljnotrgovinski deficit", rekla je ona napominjući da tako nešto nije dovoljno i "ne može da se kaže da smo sasvim sigurno na dobrom putu", ali da je ohrabrujuće.
Kada strani investitori i kreditori pogledaju rezultate Srbije videće deficit i javni dug koji je u vrhu Evrope na listi, i pitaće se koliko će dugo Srbija moći da servisira svoje obaveze, kaže Vučković, napominjući da je ključno da se prihodi i rashodi uravnoteže i da se sve što se može uštedi.
Tema emisije bila je i rasprava u Skupštini Srbije o poreskim zakonima.
Bisićeva kaže da je veoma važno da se porez ne doživljava kao "zavlačenje države u džep građana" i da porezi u Srbiji nisu veliki, da je poreska stopa bilo kog poreza manja nego u zemljama okruženja. "Oporezovati nije kazniti, opljačkati, da ne spominjem sve termine koji su se javili u Skupštini", rekla je ona. Ni jedan od 6 zakona, ne menja poziciju samih fizičkih lica, kaže Bisićeva. Koliko god povećate poresku osnovicu, možete da smanjite poresku stopu, to se zaboravlja, i da imate istu poresku obavezu, kaže Bisićeva.
Ona tvrdi da nema novih opterećenja za fizička lica, a da se pored na zarade čak smanjuje. "Kada gledate porez na imovinu, stopa se ne menja, ostaje ista... Kada je reč o porezu na dobit, ni jedna odredba ne ukazuje ni na kakvo povećanje".
Iznos rashoda plata u javnom sektoru mora biti zadržan u rastu, ponovila je Bisićeva. Prihodi jedne države mogu da se pojačaju samo rastom ekonomije, privrede i životnog standarda i ne može javni sistem i fiskalna politika da reše te probleme- a potrebno je pojačati prihode države, kaže ona.
Ministarstvo ima akcioni plan za preduzeća u restrukturiranju, pojedinačno za svako preduzeće, pojedinačno rešenje za svako pitanje, rekla je Bisićeva dodavši da je to problem koji traje 10 godina. "Potrebno je rešiti sudbinu tih preduzeća - ili ona treba da postoje ili da odu u bankrotstvo. A onda se postavlja pitanje šta sa ljudima koji tamo rade, ali i da li uopšte oni rade, kad nema efekta", rekla je savetnica ministra Dinkića.
"Mi svi kao društvo moramo se suočiti sa jasnom činjenicom - ne dolazi novac "iz budžeta", ne znam odakle, već od građana koji plaćaju poreze".
Nije moguće brzo i lako uštedeti novac, kaže Vučković. Javne nabavke mogu da se smanje, ali država ima dugove, kada bi to sve platila, nabavke bi skočile, rekao je on. Ako pričamo o otpuštanju, država mora da radnicima plati otpremnine, i efekti štednje se ne bi odmah videli, kaže.
On dodaje da na tim planovima treba da se radi i efekti će se videti tek za nekoliko godina. Ali, dodaje da otpuštanja viška radnika mora da bude, jer bi se ubuduće dogodio bankrot.
Bisićeva smatra da je važno da treba da dođe do dogovora raznih društvenih grupa.
Upitan da li vidi političku volju da se ide dalje, Vučković je rekao da se najteže stvare rade na početku mandata. Valja se nadati da će se stvari sa političkog terena preneti na ekonomiju, kaže on. "Problemi u budžetu su uvek računovodstvena gimnastika".
On kaže da opcija nije da zadržimo sadašnji životni standard, alternativa je udarac u zid, kaže Vučković. Nemamo sa čime da se pohvalimo što se tiče državnog vlasništva, i Telekom posustaje, država se pokazala kao loš gazda, kaže on i postavlja pitanje da li treba čekati i da Telekom postane gubitaš. On kaže da je možda i najpovoljniji trenutak za prodaju Telekoma prošao. On je naveo da je prodaja Telekoma i budžetsko i ekonomsko pitanje, da bi sa stanovišta budžeta prodaja Telekoma bila dobra, jer bi smanjila javni dug, ali i što se ekonomskog pitanja tiče - jer Telekom postiže lošije rezultate i treba ga prodati dok je cena veća.
Vučković je prokomentarisao rebalans budžeta za ovu godinu i ocenio da on treba da smanji deficit na bar 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, tako da bi u narednoj godini mogao da bude tri odsto, i da onda od 2015. prestane da raste javni dug. Onda bi se, smatra on, bar smanjilo uzimanje kredita. Dakle, zaključio je, nije dovoljno delovati samo na bazi plata i penzija.
