Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Okt.2010, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakonom do održivost javnih finansija

BEOGRAD -

Usvajanje fiskalnih pravila, koja su deo Predloga zakona o budžetskom sistemu, trebalo bi da obezbedi da se na srednji rok, odnosno do 2015. godine, smanji budžetski deficit na jedan odsto, uspori rast plata i penzija i ostvari prostor za povećanje javnih investicija.

Fiskalnim pravilima utvrđeno je i da javni dug zemlje ne sme da pređe 45 odsto BDP-a.

Fiskalna pravila jedan su od najvažnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << delova Predloga zakona o budžetskom sistemu o kome će Skupština Srbije raspravljati, po hitnom postupku, na redovnom jesenjem zasedanju, koje počinje u ponedeljak, a njihovo usvajanje i primena trebalo bi da obezbedi održivost javnih finansija u srednjoročnom periodu.

Cilj usvajanja zakona je, pre svega, promena strukture javne potrošnje, odnosno da se vlast obaveže da će do 2015. godine postepeno smanjivati učešće penzija u ukupnom bruto društvenom proizvodu (BDP) sa 13 na deset odsto, kao i da će se izdvajanja za plate u javnom sektoru smanjivati sa 10 na osam odsto učešća u ukupnom BD.

Obaveza usvajanja fiskalnih pravila ugovorena je i sa misijom MMF prilikom poslednje revizije stend-baj aranžmana vrednog tri milijarde evra.

Osnovni parametri utvrđeni tim fiskalnim pravilima su da se vlada obaveže na smanjenje budžetskog deficita na četiri odsto u 2011, a da se postepeno do 2015. godine dovede do nivoa od jedan odsto BDP-a.

Smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP najvećim delom bi trebao da se ostvari smanjenjem tekućih javnih rashoda i to regulisanjem visine usklađivanja plata u javnom sektoru i penzija.

Fiskalni deficit iz godine u godinu bi fluktuirao oko ciljnog prosečnog iznosa, tako da bi fiskalna politika delovala anticiklično na privrednu aktivnost i zaposlenost.

To znači da bi u periodima recesije fiskalni deficit bio veći od jedan odsto BDP-a, a da bi u periodima ekspanzije bio manji od jedan odsto BDP-a ili bi se ostvarivao suficit.

Takođe, fiskalnim pravilima utvrđeno je i da javni dug zemlje ne sme da pređe 45 odsto BDP-a.

U obrazloženju se navodi "da je propisan manji nivo duga od onog koji je utvrđen mastrihtskim kriterijumima (60 osto BDP-a) zbog visoke neizvesnosti u pogledu rasta BDP-a u narednim godinama, a koja je delom posledica neizvesnosti u pogledu oporavka svetske privrede".

"Izvesno je da će u procesu denacionalizacije biti stvoren dodatni dug države dodavanjem duga po osnovu denacionalizacije, pa će se ukupan dug Srbije približiti granici određenoj mastrihtskim kriterijumima, ali je neophodno da i tada bude znatno ispod te granice", navedeno je u obrazloženju Predloga zakona.

Visok iznos duga opšte države implicira visoke rashode za servisiranje kamata, koji bi se teško uklopili u nivo javne potrošnje od oko 40 odsto BDP-a, dodaje se.

Zakon predviđa, pored uvođenja novih principa i pravila u vođenju fiskalne politike, i osnivanje Fiskalnog saveta.

"Jedan od razloga za formiranje nezavisnog fiskalnog saveta jeste da se obezbedi politička nepristrasnost. Uspešno funkcionisanje fiskalnog saveta zahteva visok nivo stručnosti njegovih članova, ali i nezavisnost od političkih činilaca", objašnjava se u predlogu zakona i dodaje da će "osnovni zadatak Fiskalnog saveta biti da nezavisno oceni da li vlada vodi fiskalnu politiku u skladu s pravilima".

Predloženi su i principi, procedure i pravila odgovornog fiskalnog upravljanja, a fiskalni principi su definisani kao opšti i posebni.

Opšti su princip polaganja računa, pravičnosti, odgovornosti, stabilnosti i javnosti, a posebni su održivost duga države, uredno servisiranje duga, predvidljivost nivoa poreskih stopa i poreskih osnovica za naredne godine, odgovorno upravljanje fiskalnim rizicima, upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima, na način koji neće opterećivati buduće generacije i podsticanje privrednog rasta.

Predlogom zakona predložena su i fiskalna pravila za lokalnu vlast na način da se uvodi ograničenje visine fiskalnog deficita, tako da fiskalni deficit lokalne vlasti u određenoj godini ne može biti veći od 10 odsto njenih prihoda u toj godini.

Izuzetno, fiskalni deficit može biti veći od navedenog ako je rezultat realizacije javnih investicija i ako je lokalna vlast prethodno dobila saglasnost za to povećanje od ministra finansija.

Za sprovođenje Zakona potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta u 2011. godini za osnivanje i finansiranje rada Fiskalnog saveta u ukupnom iznosu od 71,5 miliona dinara.

U 2012. godini potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od 74,9 miliona dinara, a u 2013. godini potrebno je iz budžeta obezbediti sredstva u iznosu od 79 miliona dinara.

U razlozima za donošenje zakona navedeno je da će predložena rešenja pozitivno uticati na upravljanje javnim finansijama, a da će ustanovljavanje fiskalne odgovornosti predstavljati uslov za vođenje odgovorne fiskalne politike u cilju međugeneracijske pravičnosti.

Usvajanje fiskalnih pravila moglo bi pozitivno da deluje na očekivanja privrednih subjekata i da doprinese poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, a time i smanjenju premije na rizik.

Uvođenjem fiskalnih pravila smanjuje se stepen diskrecije u vođenju fiskalne politike, što će obezbediti dugoročnu održivost fiskalne politike, kao i pravednu raspodelu troškova i koristi između sadašnjih i budućih generacija.

Osim toga, znatno unapređeno upravljanje javnim sredstvima i kontrola pozitivno će uticati na celokupan javni sektor.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...