Izvor: Politika, 26.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za više penzije ima para u budžetu

Jovan Krkobabić: Država može odmah da poveća penzije za 10 odsto i učešće prosečne prinadležnosti najstarijih sa sadašnjih 54 na 70 procenata

Država može odmah da poveća penzije za 10 odsto, tvrdi Jovan Krkobabić, predsednik Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera, koja nakon poslednjih izbora odlučuje o novoj vladi. Za takvu povišicu ima para u sadašnjem budžetu i njegovo preusmeravanje penzionerima ne bi ugrozilo državne finansije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Tako bi se učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi povećalo sa sadašnjih 54 na 70 procenata, tvrdi Krkobabić.

– Povećanje penzija za 10 odsto, odnosno za oko 2,5 milijardi dinara mesečno, ne bi dovelo do poremećaja u budžetu, jer već postoje unutrašnje rezerve. To je potvrdio i Mirko Cvetković, ministar finansija. On je rekao da u budžetu ima viška od oko 37 milijardi dinara – izjavio je juče za naš list Krkobabić.

On tvrdi da bi dodatna sredstva za povećanje penzija država mogla redovno da namiče samo ako bi efikasnije radila svoj posao. Pre svega, suzbijanjem sive ekonomije i njenim prevođenjem u legalne tokove. Krkobabić tvrdi da u Srbiji ima između 200.000 i 300.000 zaposlenih koji rade na crno i kojima poslodavci legalno isplaćuju na račun minimalac, a ostatak na ruke. Ako se zna da se na svakih zarađenih 100 dinara 70 daje državi, nije teško izračunati za koliko para budžet svakog meseca bude uskraćen.

– Krajnje je vreme da se uvede red i u Carini – ukazuje naš sagovornik. – Da javne nabavke i tenderi ubuduće budu zaista javni i stavljeni pod kontrolu države, kako bi se znalo koliko je zaista para po osnovu raznih privatizacija ušlo u budžet i koliki deo od toga pripada penzionerima.

Prvi čovek penzionera podseća i na monopole u trgovini, zbog kojih su hleb, šećer ili mleko kod nas skuplji nego u Nemačkoj, ili Sloveniji.

– Kada bi se začepile sve pomenute rupe kroz koje se državni novac sliva u privatne džepove, sigurno bi bilo dovoljno da se penzije, koje su sada socijalna kategorija, povećaju i da prosečna u prosečnoj zaradi učestvuje sa 70 odsto – kategoričan je Krkobabić.

U Fondu PIO kažu da se iz budžeta godišnje izdvaja oko 100 milijardi dinara za isplatu penzionerskih prinadležnosti, kao i da je prosečna penzija u Fondu PIO zaposlenih u martu iznosila oko 17.784 dinara. Ček sa navedenim iznosom primilo je oko 1,3 miliona penzionera. Najnižu od 9.082,40 dinara, ili oko 110 evra, primilo je 52.676 penzionera. Najvišu, po starom zakonu, od oko 60.000 dinara primio je 2.171 penzioner, a najvišu po novom zakonu – 84.177,20 dinara 46 penzionera.

U još lošijoj materijalnoj situaciji su penzioneri Fonda poljoprivrednika. Najniža penzija u ovom fondu iznosi 6.867,78 dinara i prima je oko 187.438 penzionera.

Penzioneri nemaju vremena za čekanje, jer prema postojećem zakonu penzije će se naredne godine usklađivati samo sa rastom troškova života, što znači da se, praktično, uopšte povećavati.

Ekonomista Zoran Popov, za „Politiku” podseća da je postojeći zakon donet u vreme kada je Slobodan Lalović bio ministar, pa je od penzionera i napravio socijalne slučajeve. Na opasku da se tadašnji ministar izgovarao pritiscima MMF-a i Svetske banke zbog čega je ovakav zakon morao da se donese, Popov kaže da je tadašnjem ministarstvu i vladi bilo najlakše da to urade preko leđa penzionera.

– Ni Svetska banka ni MMF nikada nisu rekli da se penzije svedu na socijalu, nego da se smanji javna potrošnja, koja je zaista visoka. Vladi je bilo najlakše da to urade nauštrb penzionera. To je jedina reforma koja je urađena, i to krajnje nakaradno.

Popov dodaje da bi dugoročno ovaj problem mogao da se reši tako što bi se najpre prešlo na švajcarsku formulu, koja je važila do 2003. godine, a po kojoj su se penzije 50 odsto usklađivale sa rastom zarada, a 50 sa troškovima života na svaka tri meseca. A tek kada se u privredi zemlje nešto promeni, pa bude i veći priliv para u budžet, da dođe do učešća penzija u prosečnoj zaradi sa 65 i 70 odsto.

Primena švajcarske formule je mogla da startuje, kaže Popov, jer je postojeće Ministarstvo rada takav predlog već predalo vladi. On takođe tvrdi da prelazak na švajcarsku formulu sada ne bi izazvao veće poremećaje u budžetu.

Jasna Petrović

---------------------------------------------------

Suficit prošle i ove godine

Mirko Cvetković je 20. aprila ove godine u Pirotu izjavio da je u prva tri meseca u republičkom budžetu ostvaren suficit, a da će tako biti i u aprilu.U prva četiri meseca ove godine budžet Srbije zabeležio je suficit od 6,8 milijardi dinara. Ukupni prihodi budžeta od januara do aprila bili su 206,4 milijarde dinara, a izdaci 199,6 milijardi. Prema predlogu budžeta za ovu godinu, planirani su prihodi od 639,6 milijardi dinara i rashodi od 654,4 milijarde, odnosno budžetski deficit od 14,8 milijardi dinara.

U prošloj godini prihodi budžeta iznosili su 580,4 milijardi dinara, a izdaci 567,5 milijardi, tako da je ostvaren suficit od 12,9 milijardi dinara.

Pred kraj prošle godine, tačnije 12. oktobra, ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je takođe da je za prvih devet meseci 2007. godine budžet Srbije ostvario suficit od oko 37 milijardi dinara.

[objavljeno: 27/05/2008.]

Nastavak na Politika...