Izvor: B92, 27.Maj.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprečno o povećanju penzija
Beograd -- Srbija nema novca da finansira povećanje penzija na 70 odsto prosečne zarade, kaže Dragomir Janković, dok Jovan Krkobabić tvrdi suprotno.
"Srbija nema taj novac koji je Socijalistička partija Srbije obećavala penzionerima u predizbornoj kampanji. Sa sadašnjom stopom privrednog rasta i nacionalnim dohotkom ne može podneti čak ni blaža povećanja, a kamoli takva drastična povećanja socijalnih davanja", kazao je izvršni direktor Evropskog ekonomskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << instituta u Briselu Dragomir Janković za B92.
On je ocenio da bi se remećenjem trenutnog načina usklađivanja po kojem se 25 odsto penzije usklađuje sa rastom zarada, a 75 odsto sa troškovima života, dovelo do poremećaja penzijskog sistema koji se ne može ni zamisliti.
Prema njegovim rečima, penzije i plate mogu rasti samo onoliko koliko raste bruto društveni proizvod i samo u onoj meri u kojoj se stavra neka nova vrednoist, a to je i obaveza koju je Srbija prihvatila potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Janković je podsetio da se Srbija stavljanjem potpisa na taj dokument obavezala i da smanji javnu potrošnju, izvši racionalizaciju državne uprave i reformu penzijskog, zdravstvenog i socijalnog sistema.
Evropska unija će sa svoje strane obezbediti predpristupne fondove iz kojih će se finansirati investicije i projekti koji mogu zapošljavati nove ljude i stvoriti veći nacionalni dohodak i to omogućava SSP, kaže on.
Poziv za kandidatoru Srbiji, dodatno bi motivisao strane investitore da ulože preko potrebne investicije u iznosu do četiri milijarde evra da bi se održala ovakva stopa rasta i da bi se stvorili uslovi za postepeni rast penzija.
Krkobabić smatra da država može da obezbedi novac
Predsednik Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Jovan Krkobabić, međutim, kaže da država može odmah da poveća penzije za 10 odsto i učešće prosečne prinadležnosti najstarijih sa sadašnjih 54 na 70 procenata.
On tvrdi da za takvu povišicu ima para u sadašnjem budžetu i da njegovo preusmeravanje penzionerima ne bi ugrozilo državne finansije.
„Povećanje penzija za 10 odsto, odnosno za oko 2,5 milijardi dinara mesečno, ne bi dovelo do poremećaja u budžetu, jer već postoje unutrašnje rezerve. To je potvrdio i Mirko Cvetković, ministar finansija. On je rekao da u budžetu ima viška od oko 37 milijardi dinara", izjavio je Krkobabić.
On tvrdi da bi dodatni novac za povećanje penzija država mogla redovno da namiče samo ako bi efikasnije radila svoj posao. Pre svega, suzbijanjem sive ekonomije i njenim prevođenjem u legalne tokove.
Suficit budžeta u prva četiri meseca
U prva četiri meseca ove godine budžet Srbije zabeležio je suficit od 6,8 milijardi dinara. Ukupni prihodi budžeta od januara do aprila bili su 206,4 milijarde dinara, a izdaci 199,6 milijardi. Prema predlogu budžeta za ovu godinu, planirani su prihodi od 639,6 milijardi dinara i rashodi od 654,4 milijarde, odnosno budžetski deficit od 14,8 milijardi dinara.
Krkobabić tvrdi da u Srbiji ima između 200.000 i 300.000 zaposlenih koji rade na crno i kojima poslodavci legalno isplaćuju na račun minimalac, a ostatak na ruke. Ako se zna da se na svakih zarađenih 100 dinara 70 daje državi, nije teško izračunati za koliko para budžet svakog meseca bude uskraćen.
„Krajnje je vreme da se uvede red i u Carini. Da javne nabavke i tenderi ubuduće budu zaista javni i stavljeni pod kontrolu države, kako bi se znalo koliko je zaista para po osnovu raznih privatizacija ušlo u budžet i koliki deo od toga pripada penzionerima”, ocenio je on.
Prvi čovek penzionera podseća i na monopole u trgovini, zbog kojih su hleb, šećer ili mleko kod nas skuplji nego u Nemačkoj, ili Sloveniji.
„ Kada bi se začepile sve pomenute rupe kroz koje se državni novac sliva u privatne džepove, sigurno bi bilo dovoljno da se penzije, koje su sada socijalna kategorija, povećaju i da prosečna u prosečnoj zaradi učestvuje sa 70 odsto”, kategoričan je Krkobabić.
Za penzije 100 milijardi dinara godišnje
U Fondu PIO kažu da se iz budžeta godišnje izdvaja oko 100 milijardi dinara za isplatu penzionerskih prinadležnosti, kao i da je prosečna penzija u Fondu PIO zaposlenih u martu iznosila oko 17.784 dinara.
Ček sa tim iznosom primilo je oko 1,3 miliona penzionera. Najnižu od 9.082 dinara, ili oko 110 evra, primilo je 52.676 penzionera. Najvišu, po starom zakonu, od oko 60.000 dinara primio je 2.171 penzioner, a najvišu po novom zakonu – 84.177 dinara, njih 46.
U još goroj materijalnoj situaciji su penzioneri Fonda poljoprivrednika. Najniža penzija u ovom fondu iznosi 6.867 dinara i prima je oko 187.438 penzionera.
Penzioneri nemaju vremena za čekanje, jer prema postojećem zakonu penzije će se naredne godine usklađivati samo sa rastom troškova života, što znači da se, praktično, uopšte neće povećavati.
