Izvor: Blic, 24.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 37 godina poverenja
Dispečer „Beotaksija" proziva stanicu kod Vukovog spomenika: „Golsfortijeva 13 do Sava centra". „Vozilo 5155 stiže u Golsfortijevu za tri minuta", kaže taksista Života Jevremović i pali svoj „Pežo 404". Mušterija ni ne sanja da će vožnja koštati 0,00 dinara, kako je juče pisalo na ulaznim vratima ovog oldtajmera koji je Života posebno ukrasio da bi proslavio skori odlazak u penziju i častio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograđane besplatnom vožnjom.
„Do Sava centra molim Vas", rekla je Dušanka Pekić kada je sela u taksi. Nakon toga junak naše priče okrenuo se u poklonio joj ružu uz napomenu da će vožnja biti besplatna.
- Ovo može samo meni da se desi - prokomentarisala je Dušanka koja je, samo jedna od mnogobrojnih Beo-građana koji su se juče besplatno vozili ovim nadasve autentičnim oldtajmerom. Na ovakav korak odlučio se zbog odlaska u penziju ali i da bi „zastavu Beograda i Srbije podigao na najviši jarbol i pokazao gostoprimstvo prema turistima koji ovih dana masovno dolaze u Beograd". Za nepune četiri decenije rada vozio je i Miju Aleksića, Vesnu Čipčić, Zorana Radmilovića i druge, ali mušterije ne deli na poznate i nepoznate.
- Nikad neću zaboraviti kad je jedan čovek seo u taksi i rekao „Šefe vozi gde god hoćeš jer ni sam ne znam kuda da idem". Tada sam se pretvorio u turističkog vodiča i provozao ga pored najznačajnijih građevina i spomenika u našoj prestonici. Mušterije sam nekad pamtio po boji glasa. Kad uđu i kažu dobar dan, ja odmah znam kuda idu - priča Života.
Pežo „404" koji je prestao da se proizvodi još pre 30 godina još uvek jezdi beogradskim ulicama. Života ga od milošte zove „pokretni muzej" zato što ima toliko godina koliko ima, jer može da se upali na kurblu, ima unikatna sedišta i menjač...Za jučerašnji dan „muzej u pokretu" je bio specijalno ukrašen. Iscrtane zvezdice, natpis na zadnjem staklu „taksi za zaljubljene" (jer parovi obično sede na zadnjem sedištu) i lepeze za mušterije kao ekološka klima, samo su deo dekora kojim je života častio Beograđane u toku jučerašnjeg dana. Na kraju vožnje Dušanka Pekić poželela je Životi da uživa u penziji i još jednom zahvalila za lep gest.
Za dušu Riđana
Pošto je preteča taksi službe u Beogradu prevoz fijakerima, Života naglašava da je inspiraciju za ovaj potez pronašao u jednom nepisanom pravilu koje su znali samo vozači fijakera.
- Kad konj ugine, vozači fijakera su obavezno nakon toga jedan dan vozili „za dušu Riđana", dakle besplatno. Ja sam namerno izabrao baš ovaj dan kako bi pokazao stranim državljanima da ljudi ovde imaju dušu - kaže Života.
