Izvor: B92, 23.Maj.2011, 02:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za 220.000 ljudi penzija 9.000 RSD

Beograd -- Milion ljudi u Srbiji isključivo živi od poljoprivrede, ali ako se izvuče prognoza na osnovu dosadašnjeg iskustva, gotovo nijednog ne čeka lagodna starost.

Prema zvaničnoj statistici Republičkog penzijskog fonda, ubedljivo najniža primanja ima oko 200.000 bivših ratara, a i penzionerski staž im je daleko kraći od staža onih koji se bave drugačijim delatnostima.

"Oko 220.000 bivših poljoprivrednika živi sa prosečnom penzijom od 9.000 dinara, što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je svega 20 odsto prosečne zarade. Standard ovih penzionera je daleko lošiji od korisnika nekadašnjeg fonda za zaposlene i za samostalne delatnosti, jer je njihova zakonska najniža penzija 12.000 dinara, a prosečna 22.222 dinara, što je oko 60 odsto prosečne republičke zarade", objašnjavaju u PIO fondu.

U NOVČANIKU OD 9.000 DO 105.000

Ispod 9.000 dinara mesečno prima čak 33.230 penzionisanih poljoprivrednika. A između 35.000 i 50.000 dinara mesečno, što spada među najveće poljoprivredničke penzije, dobija samo njih 60. U nekadašnjem fondu za zaposlene statistika je znatno povoljnija, jer se najveće penzije kreću u rasponu od 78.000 do 105.000 dinara i te iznose prima skoro 1.400 bivših osiguranika.

I kada se penzionišu, upravo ti poljoprivrednici najkraće i koriste penziju. Do sada su u proseku muškarci starosnu penziju primali 12 godina, dok su korisnici starosne penzije iz fonda zaposlenih isplaćivani 16 godina.

Još je teže invalidskim poljoprivrednim penzionerima, koji čekove primaju u proseku devet godina, dok radnici iz preduzeća i ostalih sektora prosečno - 17.

Mada nema polemike oko toga da je život srpskog seljaka veoma težak, mogu se čuti različita tumačenja ko je odgovoran za ovakav položaj poljoprivrednih penzionera. Na „ekonomsku" tezu da su oni zapravo sami krivi za svoje siromaštvo jer godinama nisu uplaćivali doprinose, u nevladinom sektoru odgovaraju sa negodovanjem.

U Amitiju, najvećoj mreži organizacija koje se bave pitanjem starenja, podsećaju da ih je upravo država svojim zakonima svojevremeno stimulisala da ne plaćaju doprinose, a potom odbacila svaku odgovornost za ove penzionere.

"U pitanju su najčešće ljudi rođeni pre 1928. godine. Prema jugoslovenskim zakonima, donetim posle Drugog svetskog rata, oni nisu bili obavezni da plaćaju doprinose za poljoprivredne penzije. Danas nemaju mnogo staža i samim tim su im primanja veoma niska", kažu u Amitiju.

Oni navode da je "potrebno da država pokaže malo razumevanja za ove ljude na selu i da nađe prostora u budžetu za njihovu minimalnu socijalnu sigurnost. Ujedno, ne smemo da zaboravimo da penzije ne padaju na teret Fonda PIO već na teret poreskih obveznika".

Nastavak na B92...