Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrbas je Florida za domaće penzionere
Životne namirnice po povlašćenim cenama, ogrev na rate, druženje uz kafu ili čaj po ceni od 10 dinara u klubovima zatvorenog tipa, pa letovanje za male pare i besplatni boravak u banji – to nije spisak želja običnih, zaposlenih ljudi, već privilegija koja Vrbašane čeka tek kada odu u penziju. To što je Florida za američke umirovljenike, Vrbas je za domaće penzionere. Tačnije - raj.
Na organizovanosti, vrbaškim penzionerima može pozavideti većina lokalnih organizacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U vrbaskoj opštini živi oko 10.000 penzionera i oni čine gotovo trećinu birača i nezaobilaznu ciljnu grupu svake političke partije u lokalnim izbornim kampanjama. Udruženje penzionera, koje postoji već šest decenija, okuplja oko 6.000 članova.
Istina, kada se malo „zagrebe", ni vrbaški penzioneri iznosom na čeku nisu zadovoljni. Žale se na mala primanja i zameraju društvu da ih je zaboravilo.
Brojke im idu u prilog jer, prema poslednjim podacima, gotovo 40 odsto penzija je ispod zakonskog minimuma – 7.250. Prosek za Vojvodinu je 9.335 dinara, ali u prestonici pokrajine, primera radi, svaki drugi penzioner je ispod ove prosečne cifre.
S kim god od vrbaških penzionera da razgovarate, staviće akcenat na male, ponižavajuće penzije, a tek onda će uslediti priča o druženju i međusobnom pomaganju.
Mirko Tadić tokom svog radnog veka bio je, kaže, uvek društvenopolitički aktivan, a već deset godina je aktivan u udruženju kao sekretar. Udruženje ima jednu kancelariju u zgradi koju deli sa Mesnom zajednicom i lokalnim odborom SUBNOR-a. S obzirom na broj članova i brojne aktivnosti koje imaju, Tadić je nezadovoljan.
– Još 1967. su nam obećavali adekvatan prostor. Kad god su neki izbori obećaju nam i ne ispune. Pre četiri godine rekli su nam da ćemo dobiti prostorije u zgradi stare opštine, i ništa. Nama je radno-poslovni prostor neophodan jer smo ozbiljna organizacija koja štiti životni standard naših članova na razne načine – strogo će Tadić.
Odmah zatim, uz osmeh, dodaje da Udruženje ima i svoju prodavnicu u kojoj članovi mogu kupe razne proizvode za domaćinstvo po povoljnim cenama.
Ove godine je 82 penzionera, kako on navodi, ostvarilo pravo na besplatan boravak u banji. Vrbaško udruženje ima i privatne aranžmane, ali i organizovane susrete s penzionerima iz pobratimskih gradova.
– Svake godine pozivamo na druženje članove iz pobratimskih udruženja, na primer, na proslavu 20. oktobra, Dana oslobođenja Vrbasa, ali i mi odlazimo kod njih – priča Tadić o lepšoj strani penzionerskog života.
Paralelni život penzioneri vode skriveni od stresne svakodnevice svojih zaposlenih sugrađana, u razgovorima u parku u centru grada, ali i u Klubu za stara lica pri Centru za socijalni rad. Iza ozbiljnog naziva ustanove krije se prostor u kome se svakodnevno okupljaju stariji Vrbašani i Vrbašanke i uz kafu listaju dnevne novine i razmenjuju životne priče. „Ovde nam je super", kaže vremešni član kluba kojeg zatičemo u dobrovoljnom čišćenju opalog lišća ispred kluba.
Nikola Doknić igra šah u klubu svakog dana. Ni on ne želi da priča o visini penzija, ali o druženju želi.
– Šta nam je preostalo u trećem dobu, nego da se družimo. Eto, baš smo juče, nas pedesetak, bili u poseti prijateljima u Šapcu. Svakog dana smo tu, a imamo i raznih tematskih druženja. Proslavljamo rođendane, bude tu i igranke i muzike – veselo priča Doknić.
U klubu o klijentima brinu socijalni radnici i domaćice. Godišnja članarina je 200 dinara, uvek ima kafe i čaja, a cena im je 10 dinara. Druže se, kažu da je bilo i ljubavnih priča, a bogami neki su došli i do braka.
– Ja se sećam do sada desetak takvih slučajeva. Rađaju se simpatije, pa odluče da uđu u bračne vode i to proslavimo. Nekad skromno, a nekada bogami bude baš kao prava svadba – smeje se Nikola Doknić, i kaže da to nisu jedini veseli dani za njih. Poseban dan u nedelji je utorak, članovi kluba to zovu „veseli utorak". Tada u većem broju dolaze dame i donose razne đakonije. Iako su prostorije kluba prostrane, ni Doknić nije zadovoljan.
– Malo nam je skučeno ovde. Znate, kada dođe stotinak ljudi nema mesta – kaže. Većina njih sleže ramenima na činjenicu da u Vrbasu ne postoje prostorije namenjene mladima i omladini. U njihovo vreme postojale su omladinske organizacije, i oni su se i tada, kao i sada, izborili za svoj status, zaključuju.
Ček od dve hiljade dinara
Prema nezvaničnim podacima Opštinskog odbora PUPS-a od oko 15.000 penzionera na teritoriji mitrovačke opštine, 80 odsto prima penziju u iznosu od 15.000 dinara, dok su najugroženiji primaoci poljoprivrednih penzija, kojima stiže mesečni ček od 2.000 do 7.000 dinara.
– Radni vek proveo sam na „Matrozu", a evo šta smo doživeli, da naša tročlana porodica živi od moje penzije od 9.000 dinara! Najmlađa ćerka ide u srednju školu, druge dve su mi se, fala bogu poudavale, a nas troje jedva sastavljamo kraj s krajem. Žena čuva komšijsku decu, ja radim na crno, koliko mi godine i zdravlje dozvoljavaju. Ne libim se bilo kakvog posla, samo da koji dinar kapne. Evo, jesenas sam drva cepao, pomagao sam oko pravljenja kobasica, ništa mi nije teško, treba dete iškolovati, kaže Dragan Đurđević, žaleći se na veliki dug zbog neplaćanja struje.
N. B.
Prosečne penzije u gradovima
Mesto, visina penzija
Novi Sad, polovina ispod proseka
Vrbas, 40 odsto ispod minimuma
Subotica, prosek 14.578 dinara,
Apatin, prosek oko 12.000
