Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vezane ruke budućem ministru finansija

Ušteda od 75 milijardi dinara, za koliko će minus dogodine premašiti zakon, može da se postigne zamrzavanjem plata i penzija ili povećanjem PDV-a

Ko god da sedne u fotelju ministra finansija nakon izbora 2012. godine, po svemu sudeći, neće biti omiljen u narodu. Dobrim poznavaocima budžetskih brojki, već sada je, nakon dva izveštaja Fiskalnog saveta, jasno da ušteda od 75 milijardi dinara neće moći da se postigne zakidanjem na sitnim stavkama. Prvi potez novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministra finansija moraće da bude drakonski: ili zamrzavanje plata i penzija ili povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), ocenjuju naši sagovornici.

Prema slovu Zakona o budžetskom sistemu, minus u kasi dogodine ne sme da bude veći od 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 118 milijardi dinara. Međutim, nakon što je parlament usvojio predlog decentralizacije, po kome će prihodi opština biti povećani, centralna kasa ostaće „tanja” za 40 milijardi dinara. Takođe, u prvom predlogu budžeta za sledeću godinu, kako pokazuje drugi izveštaj Fiskalnog saveta, prihodi su precenjeni, a rashodi potcenjeni, pa je i po ovom osnovu jaz proširen za 35 milijardi. Kad se podvuče crta, to znači da će dogodine deficit „prešišati” zakon za čak 75 milijardi i, ako se ništa ne preduzme, umesto 118, iznosiće 193 milijarde dinara.

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona, odnosno predlagač Zakona o decentralizaciji, isticao je kako će prebacivanjem lokalnih projekata sa republičkog na lokalni nivo moći da se postignu značajne uštede.

Međutim, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, izračunao je da po tom osnovu može da se uštedi najviše 10 do 15 milijardi dinara.

– Vrlo je teško precizno izračunati o kolikom iznosu je reč, jer su ti projekti rasuti po skoro svim ministarstvima. U svakom slučaju, reč je o vrlo skromnim uštedama. Izvesna sredstva moguće je uštedeti i smanjenjem subvencija i neto pozajmica, ali je to i dalje daleko od zakonom zacrtanog nivoa od 3,2 odsto BDP-a – ubeđen je Arsić. On dodaje da toliko krupne uštede ne mogu da se postignu na sitnim stavkama.

Arsić podseća da je vrlo važno da se poštuju fiskalna pravila, koja su uneta u Zakon o budžetskom sistemu, kako ne bismo upali u dužničku krizu, jer, ukoliko se to dogodi Srbiji, koja još nije član EU, nema ko da spašava.

Fiskalni savet, čiji je posao i analiza efekata predloženih rešenja, već je upozorio da su mogućnosti za uštedu na manjim stavkama ograničene. Čuvari državne kase u izveštaju su naveli i nekoliko opcija za zatvaranje jaza između prihoda i rashoda. Oni podsećaju da nakon smanjenja subvencija i neto budžetskih kredita, kao i rashoda za kupovinu robe i usluga, kreatorima budžeta neće ostati mnogo mehanizama na raspolaganju.

– Kao preostala mera za smanjenje rashoda nameće se zamrzavanje plata i penzija 2012. godine umesto njihovog rasta određenog fiskalnim pravilima. Međutim, za sprovođenje ove mere bilo bi neophodno obezbediti skupštinsku većinu za promenu Zakona o budžetskom sistemu. Naravno, postoji i mogućnost smanjenja kapitalnih rashoda, za 0,3 odsto, ali bi ova mera bila krajnje nepoželjna sa stanovišta funkcionisanja privrede i stvaranja povoljnijih uslova za dugoročno održiv ekonomski rast – upozoravaju članovi Fiskalnog saveta.

Najveća rashodna stavka u budžetu su plate i penzije, a najveći prihodi u kasi ostvaruju se po osnovu PDV-a. Verovatno zbog toga, u izveštaju koji su potpisali članovi Fiskalnog saveta, kao jedna od opcija za premošćavanje jaza, spominje se i povećanje PDV-a. Na primer, opšte stope sa 18 na 20 i snižene stope sa osam na devet odsto. Takođe, kao alternativa se navodi i povećanje stope doprinosa sa 22 na 26 odsto.

– Iako bi rast poreza u principu mogao da spreči povećanje minusa u kasi, ovaj pristup nije poželjan, jer bi se na taj način značajno povećala opterećenja privredi – upozorili su članovi Fiskalnog saveta.

Iz ovog nezavisnog tela napominju da u njihovoj nadležnosti nije kreiranje budžeta. Njihovo je da naprave analizu ekonomskih i fiskalnih efekata predloženih zakonskih rešenja i da upozore kakve posledice mogu da imaju. Podsećaju da i po Zakonu o budžetskom sistemu predlagač mora da objasni na koji način će se bilo kakvo trošenje ili smanjenje prihoda u kasi odraziti na fiskalni deficit.

Vladimir Vučković, jedan od članova Fiskalnog saveta, smatra da će budućem ministru finansija biti vezane ruke, jer će u trenutku kad sedne u fotelju, budžet za sledeću godinu biti poznat.

– U velikoj meri, od postupaka ove, zavisiće potezi buduće vlade. U zavisnosti od toga kakav će budžet biti napravljen, odnosno da li će deficit u kasi biti ostvariv ili će biti samo „našminkan” – kaže Vučković i dodaje da je to ekonomsko, ali isto toliko i političko pitanje.

A. Telesković

objavljeno: 05.07.2011.

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Kako ćemo popuniti budžetske rupe: Povećanjem PDV-a ili smanjenjem plata i penzija

Krediti.rs: Vezane ruke budućem ministru finansija