Izvor: Politika, 24.Nov.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vajda snima film o Valensi
Izašao je iz kuće da bi u matičarskoj službi upisao tek rođenu kćer Aniju Umesto toga, otišao je u brodogradilište i bio izabran za vođu prvih slobodnih sindikata–piše u autobiografiji bivša prva dama Poljske
Specijalno za „Politiku”
Prag – Najslavniji poljski sineast Andžej Vajda, koji je u martu napunio 85 godina, ne sprema se još za penziju. Naprotiv, ovih dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se „oštri” da idućeg meseca počne snimanje dugo najavljivanog i pripremanog biografskog filma o najslavnijem živom Poljaku, Lehu Valensi.
Film o živoj legendi – osnivaču antikomunističkog radničkog pokreta „Solidarnost”, nosiocu Nobelove nagrade za mir (1983) i potom prvom postkomunističkom predsedniku Poljske, hteli su da snime Amerikanci još krajem osamdesetih godina prošlog veka, sa De Nirom u glavnoj ulozi, ali su odustali iz nejasnih razloga (prema nekim izvorima, tome se usprotivio sam Valensa). Vajda već dugo najavljuje da će snimiti film o Valensi, koji bi bio neka vrsta nastavka njegovih najangažovanijih filmova – „Čovek od mramora” i „Čovek od železa”. Pre tri-četiri godine imao je radni naziv „Čovek nade”, potom je naslov evoluirao u „Mi, narod poljski”,da bi na kraju bio pojednostavljen i sasvim personalizovan u imenu ličnosti – „Valensa”. Film s relativno skromnim budžetom od 15 miliona zlota (oko 3,5 miliona evra) počeće da se snima u decembru ove, a biće gotov krajem iduće godine.
Valensu će igrati jedan od najpopularnijih poljskih glumaca Robert Vieckijevič. Scenario je napisao Januš Glovacki s kojim je Vajda sarađivao još krajem šezdesetih, kada je 1969.snimio komediju „Lov na muve”. Pre Glovackog scenario je počela da piše poznata poljska rediteljka Anješka Holand,a on je dovršio posao po unekoliko promenjenoj koncepciji filma koja se usredsredila na nastanak „Solidarnosti”.
„Valensa je ličnost puna fantastične vere i optimizma štosmo se rodili kako bismo se oslobodili iz ropstva. Mislim da je uspelo Glovackom da to uhvati u scenariju”, izjavio je Vajda ovim povodom.
Na istorijske događaje u filmu se gleda, pre svega, iz vizure žene – supruge Valense, Danute. Politički uspeh njenog muža, tadašnjeg električara, koji je probudio i pokrenuo Poljake u otpor sve gorem komunističkom režimu, imao je svoju cenu i to ne malu. O tome Danuta Valensa piše u autobiografiji koja treba izađe ove nedelje.
Bivša prva dama Poljske najupečatljivije evocira sećanje na dan kad je njen muž postao lider „Solidarnosti”.
„Izašao je iz kuće da bi u matičarskoj službi upisao kćer Aniju koja je imala dve nedelje. Umesto toga,otišao je u brodogradilište i bio izabran za vođu prvih slobodnih sindikata u socijalističkom lageru koji je imao ključnu ulogu u obaranju komunističkog režima. Pošto se rodila ’Solidarnost’i on postao njen lider, ne odmah ali relativno brzo,prestao je da budeotac i muž”, sa gorkom iskrenošću piše Danuta Valensa.
U knjizi pod naslovom „Sni i tajne” ona otkriva da se dugo osećala zanemarenom i da je sama morala da vaspitava osmoro dece. „Formalno smo ostali u braku,ali su u našoj porodici nastaladva odeljena sveta”, citiraju mediji deloveknjige koja još nije u prodaji.
Spekuliše se o tome ko bi mogao u filmu da igra Danutu. Prema nekim izvorima,u finalu će se odlučitiizmeđu tri glumice – OlgeBoladž, AneĆiešlak i AniteSokolovske. U filmu će se pojaviti i Monika Beluči, uuloziitalijanskenovinarkekoja izveštava o političkim nemirima. Još jedan pogled iz ženskog ugla...
----------------------------------------------
Oštar kritičar braće Kačinjski
Vajda, dobitnik Oskara za životno delo (2000) spada u pristalice i branioce Valense, i istovremeno oštre kritičare braće Kačinjski – pokojnog predsednika Leha i šefa opozicione konzervativno-hrišćanske stranke Pravo i Pravda (PiS) Jaroslava. Oni su dugo bili bliski saradnici Valense ali su se početkom devedesetihrazišli s njim i postali mu najžešći neprijatelji. Čak su ga optuživali da je bio tajni agent komunističke Državne bezbednosti i da je, kada su oni to otkrili, navodno pokušao da ih ubije. „Strašno me ljute neoprostivi napadi na Leha Valensu. Sviđalo se nekome to ili ne, on je naš nacionalni heroj koji je igrao ključnu ulogu u novijoj istoriji Evrope”, izjavio ja Vajda o junaku svog novog filma. I zaista je nesumnjivo da je Valensa, sa svim svojim manama, čovek koji je doneo nadu Poljacima i najzaslužniji je za pobedu nad komunističkim režimom. To pokazuju i ankete. Poljaci ga i dalje vole i poštuju, iako na izborima 1996. i 2001. nisu više glasali za njega.
Milan Lazarević
objavljeno: 25.11.2011
