Izvor: Politika, 28.Sep.2014, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspevaju da uštede i pomažu deci i unucima
U Srbiji živi 1.250.000 građana starijih od 65 godina. – Penzioneri su naučili da preguraju mesec i još nešto ostave sa strane. – Dok niču novi domovi i centri za smeštaj starih, renoviraju se odeljenja za dementne, stižu i loše vesti: smanjenje penzija, povećanje broja korisnika narodnih kuhinja, ukidanje novčane pomoći najsiromašnijim penzionerima
Jelica Urošević (71) sa Dorćola nedavno je postala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prababa. Život u starosti zamišljala je kao doba spokoja, vreme kada će čuvati unučiće, igrati se sa njima. Ali, ona živi sama, a penzija od 12.000 dinara joj ne dozvoljava da miruje. Da bi izgurala mesec snalazi se na razne načine.
Baka Jelica je nekada radila u preduzećima kao higijeničarka, čisteći za drugima. Danas čisti, kuva kafe i javlja se na telefon u Udruženju penzionera „Stari grad”. Zauzvrat od njih dobije paket namirnica.
– Život u starosti nije lak, posebno onome ko živi sam i ima malu penziju. Ali, snalazim se nekako, navikla sam. Kad dobijem paket pomoći, radujem se ko dete – kaže baka Jela.
Ima sina i kćerku koji imaju svoje porodice. Posećuje ih kad može, a oni je pomažu novčano.
– Nikad ne tražim, jer me je sramota. Ja kao neću, a u stvari jedva čekam. Dve trećine penzije ostavim za račune, a ono što mi pretekne potrošim na hranu. Kupujem pola hleba svaki drugi dan, a meso jedem za Vaskrs i Božić. Krivo mi je, jer nemam šta da dam unučićima. Sa ovakvim načinom života naučila sam da preguram mesec i znam da uštedim na svemu. Ustajem u četiri, kada je struja najjeftinija, da kuvam i perem – kaže Jelica.
Optimizam ipak nije izgubila i raduje se životu. Najviše je ponosna na svoju porodicu i kada su oni dobro i ona je. Ima slobodnog vremena koje troši na sređivanje stana, gledanje programa i odlaske u udruženje penzionera.
– Ostavim neki dinar na knjižici, za nedajbože, ali i tu mi uzimaju proviziju. Nisam konkurisala za pomoć i ne tražim ništa od države. Račune redovno plaćam jer ne volim nikome da dugujem. Najteže mi je kada odem u stan a tamo nema nikog. Zato, kad mi „naiđe” nervoza, izađem napolje i prošetam se do Kalemegdana – dodaje Jelica.
Njen „kolega” po penziji N. Dukić (85) živi malo lagodnije, čak i pomaže naslednicima. Svakog meseca budžetu kćerke, takođe penzionerke, pridodaje desetak hiljada dinara za hranu. Da nema tog „dodatka” njegova naslednica ne bi mogla od svojih primanja da prehrani ni njega ni ostale u domaćinstvu. Mada je obrazovanija od oca, ova žena i pored toga što je radila bezmalo 38 godina, ipak ima nižu penziju od oca, i to za oko osam hiljada.
– Radio sam u osiguravajućoj kući u nekim boljim vremenima, pa otuda i dobra penzija. Novac mi pod stare dane ne treba, pa sve što imam dajem najmilijima. Pomažem kćerku, ali i unuke. Da živim bez igde ikoga imao bih dovoljno za sebe. Zabrinjava me to što mi penzioneri danas pomažemo i potomke koji su u radnom odnosu i nezaposlene. Čini mi se, da nema nas da podmladak možda ne bi imao dovoljno novca za redovno plaćanje računa i hranu. Tužno, zar ne – pita se ovaj deka sa Voždovca.
Na pragu ovogodišnjeg Međunarodnog dana starih (1. oktobar) položaj osoba koje imaju iznad 65 godina, a u Srbiji ih je čak 1.250.000, i dalje je na klimavim nogama. U našoj zemlji niču novi domovi i centri za smeštaj starih i nemoćnih, na primer u Valjevu i Novom Pazaru, renoviraju se odeljenja za dementne, kao u prestonici, ali loših vesti nažalost ima više.
Prva je da bi smanjenje penzija građani mogli da osete već kroz primanja za novembar. Neslavnom spisku pridružuju se i podaci da raste broj korisnika narodnih kuhinja. U Crvenom krstu kažu da ih je sada 35.320, ne uključujući punktove u Beogradu u koje hrli čak 13.276 najsiromašnijih.
U moru nedaća sa kojima se svakodnevno susreću, najugroženijim beogradskim penzionerima nedavno je ukinuto još jedno socijalno davanje – novčana pomoć za one čije su penzije bile niže od 20.000 dinara, a takvih je u prestonici oko 100.000.
Nepopularni potez u gradu pravdaju smanjenjem tekućih prihoda gradske kase. Pri izradi budžeta za ovu godinu osnovni cilj je bio da se „ostvari budžetska ravnoteža isključivo smanjivanjem rashoda i izdataka, uz određene prioritete”, navode u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Kakvu onda podršku mogu da očekuju najugroženiji Beograđani koji su ceo radni vek ulagali u grad, pa sada s pravom smatraju da zaslužuju bolje uslove života?
– Grad obezbeđuje novac za pomoć u kući i rad dnevnih boravaka, savetodavno-terapijske usluge i usluge privremenog smeštaja u prihvatilište, zatim jednokratnu, povremenu jednokratnu, stalnu novčanu pomoć... Najugroženiji mogu da računaju i na besplatan obrok – nabrajaju u gradskom sekretarijatu.
Starima su na raspolaganju i četiri državna doma za „treće doba” pri Gerontološkom centru – na Bežanijskoj kosi, Voždovcu i dva na Karaburmi, ali i bezbroj privatnih domova i sijaset onih koji rade na „crno”, kao i mnogi klubovi za razonodu.
U prestonici za sada radi samo jedan dnevni boravak za penzionere. Nalazi se na Vračaru, koji je uz opštinu Stari grad, među „najstarijim” u zemlji, sa više od 20 odsto starijih od 65 u ukupnom broju stanovnika.
Na otvaranje drugog, odavno opremljenog kutka, u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn sugrađani čekaju već nekoliko godina. Donaciju od 30.000 evra obezbedila je kompanija „Japan tobako”, ali je ovaj kutak za stare i dalje pod ključem. U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu objašnjavaju gde je zapelo.
– Novobeogradski prostor ne ispunjava uslove za otvaranje dnevnog centra propisane pravilnikom usvojenim u maju prošle godine. Sekretarijat nije bio u mogućnosti da ga otvori u roku koji je bio predviđen, a uz sve to, objekat se sastoji i iz dva dela, tako da i nije adekvatan za otvaranje centra – ističu u sekretarijatu, i dodaju da će prostor biti pretvoren u klub za stare.
Za smeštaj starih u Srbiji postoji 41 državna ustanova sa oko 9.000 mesta, ali je problem što u većim centrima, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Nišu, nema dovoljno slobodnih mesta.
U privatnom sektoru ima mesta za oko 4.500 pripadnika trećeg doba.
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u prošloj godini uslugu dnevni boravak za starije koristilo je 1.787 korisnika, na pomoć u kući oslonilo se 6.329 starih, dok je u svratište za odrasle i starije stiglo 23 građanina.
Srbija – demografski stara država
42,2 godine je prosečna starost stanovništva
1.250.000, prema popisu iz 2011, stariji su od 65 godina
539.5000 ljudi živi u staračkim domaćinstvima
– U Srbiji je 1950. godine živelo 235.000 starijih od 65, a danas milion više. Udeo starih sa 80 i više godina je udvostručen (na popisu 2002. bilo ih je 145.000 sa sada 258.000)
Najteže u staračkim domaćinstvima
Dramatično je da maltene polovina ljudi u staračkim domaćinstvima živi u potpunoj osami. Najozbiljnija je situacija na jugu i jugoistoku Srbije gde ima najviše starih i usamljenih. U zabačenim selima često nema nikakve infrastrukture, stanovnicima nisu dostupni ni zdravstvena zaštita, ni lekovi, ni poštanske i ostale komunalne usluge, pa zbog toga moraju da idu u druga, uglavnom udaljena sela. Problem je i prevoz jer ga često nema ili stiže povremeno, kao što u pojedinim selima autobus dolazi triput sedmično.
Marija Brakočević, Aleksandar Bojović
objavljeno: 28/09/2014
