Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Sep.2014, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uskoro revizija invalidskih penzija

Korisnici invalidskih penzija trenutno čine 19,2 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji i njihov broj se procentualno smanjuje iz godine u godinu, pokazuju podaci Republičkog fonda za PIO, a nadležno ministarstvo najavljuje njihovu reviziju zbog sumnji da su neki korisnici to pravo ranije ostvarili mimo zakona.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavio je reviziju invalidskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << penzija, ističući da ona mora da se sprovede, jer osobe sa invaliditetom koje zaslužuju pomoć države primaju manju ili nedovoljnu pomoć zato što je dobija neko kome to suštinski nije potrebno.

Najava revizije invalidskih penzija treba da zabrine sve one "koji su to pravo ostvarili mimo zakona, koji su pošteno platili komisiji, a nemaju zaista stepen oštećenja koji bi ih kvalifikovao za to pravo", rekao je ministar juče, navodeći da u Srbiji postoje "čitavi gradovi gde je od ukupnog broja penzionera 60 odsto invalidskih".

I ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je po zahtevu Ministarstva rada, zapošljavanja i boračkih pitanja započet rad na reviziji invalidskih penzija.

"Mišljenja smo da su revizije neophodne, jer postoje ozbiljne sumnje u regularnost", rekao je Lončar za dnevni list Danas.

Prema njegovim rečima, proverava se dokumentacija u vreme kad je bilo najviše odobrenih penzija, a to je, kako kaže, period u proteklih 10-15 godina.

U Fondu PIO ukazuju da trenutno u Srbiji ima 327.501 korisnika invalidskih penzija i da je njihova kontrola konstantan i kontinuiran proces koji se sprovodi u Fondu shodno zakonu, podzakonskim i internim aktima.

Budući da se o invalidskim penzijama kontinuirano pojavljuju negativni komentari na račun Fonda, bez obzira na pooštrene kriterijume i dodatne uvedene kontrolne mehanizme, ministar rada je inicirao da bi svakako trebalo izvršiti kontrolu tog segmenta ostvarivanja prava po proceduri koja je predviđena zakonom, kažu u Fondu PIO za Tanjug.

Postupak revizije, kako objašnjavaju, podrazumeva ponovno pozivanje invalidskih penzionera na kontrolni pregled i veštačenje, a procedura nalaže i dostavljanje medicinske dokumentacije veštaku. U Fondu ističu da su spremni da počnu sa sprovođenjem najavljene revizije.

Kada se posmatra struktura penzionera po vrsti prava koju koriste, 1960. godine je bilo 40,14 odsto invalidskih penzionera, a od početka sedamdesetih godina beleži se smanjenje njihovog broja.

Korisnici invalidskih penzija su, međutim, osamdesetih godina ponovo činili više od 40 odsto ukupnog broja penzionera, a od 1991. se registruje njihovo konstantno smanjenje u ukupnoj strukturi penzionera.

Od 2003. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o PIO kojim je predviđena drugačija definicija invalidnosti, pravo na invalidsku penziju se stiče po osnovu utvrđenog potpunog gubitka radne sposobnosti, što se, kako kažu u fondu, odrazilo i na smanjenje broja invalidskih penzionera.

Primera radi, 2000. godine bilo je 427.466 invalidskih penzionera a 2005. godine ih je bilo 386.692.

Do ove godine konstantno je padao njihov broj, pa ih je prošle godine bilo 334.040, a ove ih ima 327.501 .

Kako kažu u Fondu, pored toga što se broj invalidskih penzionera procentualno smanjuje iz godine u godinu, broj korisnika invalidskih penzionera opada i u apsolutnom broju, a u poslednjih 10 godina to nominalno smanjenje iznosi oko 100.000.

Najviše invalidskih penzionera u odnosu na ukupan broj korisnika penzija je u Filijali Novi Pazar, gde od ukupno 20.968 penzionera invalidski čine 33 odsto, zatim u Užicu gde je njihov udeo 30 odsto, u Vranju ih je 25 procenata, a u Beogradu je od ukupno 405.892 penzionera skoro 20 odsto invalidskih.

S obzirom na to da Beograd ima najveći broj penzionera, glavni grad Srbije nominalno ima i najviše korisnika invalidskih penzija – 76.700.

Inače, invalidska penzija je pravo koje osiguranik ostvaruje po osnovu utvrđenog potpunog gubitka opšte radne sposobnosti, a ne samo gubitka sposobnosti za konkretan posao, radno mesto...

Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, onda dužina penzijskog staža podnosioca zahteva nije bitna. Međutim, ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja, pojašnjavaju u Fondu.

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30-te godine života, pa tako je podnosiocima zahteva životne dobi do 20 godina potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja, onima uzrasta do 25 godina - dve godine staža osiguranja, a do 30 godina - tri godine staža osiguranja.

Veštačenje u Fondu se obavlja u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Procedura u prvostepenom postupku veštačenja podrazumeva da osiguranik podnosi zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, dostavlja originalnu medicinsku dokumentaciju, angažuje se nadležna lekarska specijalnost a zatim i veštačenje i pregled.

U prvostepenom postupku ostvarivanja prava lekar veštači da li je lečenje završeno ili ne, utvrđuje postojanje uzroka i datuma invalidnosti i izjašnjava se o obaveznom kontrolnom pregledu korisnika prava, osim u slučaju teških bolesti kada ne postoji kontrolni pregled.

Prvostepeni postupak veštačenja traje prosečno od 20 do 45 dana od dana podnošenja zahteva za ocenu radne sposobnosti, objasnili su proceduru u Fondu PIO.

Drugostepeni postupak podrazumeva veštačenje po žalbi osiguranika na odluku prvostepenog organa. Žalba se upućuje nadležnoj filijali i predmet se prosleđuje na drugostepeni postupak, u kome je procedura veštačenja istovetna.

Svi nalazi lekara veštaka u drugostepenom postupku podležu kontroli koju obavljaju lekari-veštaci određene specijalnosti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...