Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2013, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umiru čekajući penziju iz Hrvatske

Radio sam kao policajac u Zadru, a tamo sam se i penzionisao. Bežeći od rata 1991. doselio sam se u Beograd. Do 1993. godine, i supruga i ja smo redovno primali penziju na tekući račun u Hrvatskoj, a onda su nam iz čista mira obustavili isplatu na pet godina - priča Nikola Kesić (77) iz Batajnice. - Čim sam dobio državljanstvo a potom pasoš, otputovao sam u Hrvatsku i 1997. tužio njihov Mirovinski zbog otetih penzija. Do danas nisam uspeo da vratim ono što mi pripada. Supruga mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je u međuvremenu umrla. Kesiću je, prema objašnjenju Hrvatskog mirovinskog zavoda, isplata obustavljena jer poštar nikoga nije zatekao kod kuće: - A to je potpuna besmislica. Ja nikada nisam ni primao penziju na ruke. Ukinuli su nam isplate jer smo Srbi i zato što smo zbog rata morali da odemo iz svojih kuća. To nam je još jedna kazna. On je za sve ove godine napisao desetine tužbi, žalbi, predstavki... i uspeo je da - sudskim putem - vrati pola novca. Upravo je podneo ustavnu tužbu i trenutno piše predstavku Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Izgubio je mnogo novca i vremena, ali ne i volju. On je samo jedan među hiljadama Krajišnika kojima je Hrvatska ostala dužna penzije. Prema rečima Jove Kablara, predsednika Udruženja penzionera iz Hrvatske, ovakav problem ima 47.000 izbeglica, kojima bivša domovina u proseku duguje po 81 ček. U Hrvatskoj smatraju da ih ima bar tri puta manje, ali konačne statistike nigde nema.BEČKI SPORAZUM Penzije su radom stečeno pravo i imaju tretman imovine i obuhvaćene su "Aneksom G" Bečkog sporazuma - priča Budimir. - Nijedan od bilateralnih sporazuma ili dogovora koje je Hrvatska potpisala sa Srbijom doslovno se ne primenjuje, pa tako ni ovaj aneks, koji je za izbegla lica i penzionere iz Hrvatske ključni dokument. - Iako je postala članica EU, Hrvatska nije rešila problem isplate dospelih, a neisplaćenih penzija građanima koji su za vreme rata živeli na prostoru pod zaštitom UN - kaže Kablar. - Međudržavni kontakti i sastanci su redovni, ali sve do sada na dnevni red nije stavljeno ovo pitanje. Nije postojala politička volja ni u Hrvatskoj, a ni u Srbiji. Hrvatski mirovinski fond odluku bazira na tome da penzioner može primati samo jednu penziju, a kako smatraju da su krajiški penzioneri primali penzije iz krajiškog "parafonda", time su izgubili pravo na hrvatske čekove. Ovo je svojevrsni paradoks, jer Hrvatska kad joj treba priznaje "parafond" u državi koja za njih nije postojala. Na to ide i Zakon o zastari potraživanja kojim se svim penzionerima, koji nisu dostavili adrese u izbeglištvu, brisalo pravo na isplatu. - Sve diskriminatorski zakoni. Penzije imaju tretman lične svojine, a privatna imovina je svuda u svetu neotuđivo pravo pojedinca. Ali u Hrvatskoj nije tako - smatra i Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. - Hrvatski mirovinski fond je na nezakonit način prisvojio našu imovinu. Danijela Popović iz Komeserijata za izbeglice kaže da bi ovo pitanje uskoro moglo biti rešeno: - U junu je hrvatska delegacija došla u posetu potpredsedniku Vlade Jovanu Krkobabiću, a naša delegacija je bila u Hrvatskoj 11. jula baš ovim povodom. Ostalo je da Hrvatski fond, koji jedini ima evidenciju o broju penzionera, sastavi spiskove i vidi koliko je ljudi oštećeno. Sledeći sastanak je u oktobru. NOVAC NASLEDNICIMA Oni koji su otišli u penziju s nepunih 65 godina starosti 1990, danas imaju ili bi imali 88 godina - kaže Kablar. - Nemamo evidenciju o umrlima. Međutim, pravni naslednici svih onih koji su stekli pravo na penzije, a u međuvremenu su umrli i nisu obeštećeni, trebalo bi da, nakon ostavinske rasprave, dobiju i pripadajući deo penzije.
Pogledaj vesti o: Penzija,   Isplata penzije

Nastavak na Večernje novosti...