Izvor: B92, 10.Dec.2011, 22:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukupan dug po radniku 21.635 evra

Beograd -- Nema kredit za stan, auto, belu tehniku. Nije ni u dozvoljenom "minusu", nije se pozajmio kod rodbine i prijatelja, ne kupuje kod komšije na "crtu".

Redovno plaća struju, telefon, infostan.

Realno, u Srbiji su retki ovako solventni građani, ali čak i taj koji se klonio svakog zajma ovog trenutka duguje - 2.078 evra. Toliko iznosi sadašnji javni dug Srbije, kada se ravnopravno podeli na sve stanovnike naše zemlje.

Država duguje ukupno 14,8 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra i samo za godinu dana je svoje obaveze povećala za čak 3,3 milijarde evra. A zaduživala se da bi isplaćivala plate, penzije i druga socijalna davanja, finansirala infrastrukturu. Jednostavno, „krpila" je svaku rupu u budžetu, čijih je čak 90 odsto davanja fiksirano nekim zakonom. Zaduživala se, međutim, takvom brzinom da samo što nismo probili „plafon".

Treba da vratimo 5,67milijardi evra

U narednih pet godina, na ime vraćanja postojećeg spoljnog javnog duga platićemo ukupno 5,675 milijardi evra, zajedno sa kamatom. Naime, veći deo javnog duga Srbije čini spoljni javni dug. Prema podacima centralne banke, ukupni spoljni javni dug Srbije na kraju oktobra 2011. godine iznosio je 10,4 milijarde evra. On, pored reprogramiranih starih dugova i novih zaduženja države, obuhvata i obaveze NBS, neregulisane obaveze Republike Srbije, kao i dug lokalne samouprave i državnih agencija bez državne garancije. U 2012. godini planirano je da se za spoljni dug javnog sektora ukupno otplati 999 miliona evra. Od toga se 678 miliona evra odnosi na glavnicu, a 321 milion evra na kamate.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da je "javni dug stigao do gornje granice dozvoljenog. Granica je 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, a mi smo, po poslednjim podacima, zaduženi 44,3 odsto. Kada se na ovo doda dug lokalnih samouprava bez državne garancije, iznos se povećava za jedan procentni poen. Vlada, prema Zakonu o budžetskom sistemu, mora da preduzme mere da u slučaju probijanja granice dug vrati na dozvoljeni nivo".

Problem je, međutim, što svi pokazatelji slute da će Srbija morati i dalje da se zadužuje. Manjak u državnoj kasi i naredne godine će biti oko 140 milijardi dinara. U vremenu finansijske krize teško da možemo da računamo da će mnogo toga stići od privatizacije. Samo deo državnih rashoda i sledeće godine će biti otplata dugova. Na kamate ćemo u 2012. morati da damo 60 milijardi dinara, a glavnice oko 350 milijardi.

"Finansiranje javnog duga naredne godine će biti još jedan od izazova. Pitanje je da li će investitori u istoj meri kupovati trezorske zapise naše zemlje, što je glavni oblik finansiranja. Moraćemo da pronađemo alternativne načine, poput kredita kod banaka ili emisije hartija od vrednosti na stranom tržištu", dodaje Vučković.

Država je, međutim, „malo dete" za privredu. Preduzeća bankama, u Srbiji i onima preko granice, duguju čak 19,4 milijarde evra. Jedino što su firme posustale u zaduživanju. Kada se uporedi sa istim periodom lane, njihove obaveze su za 169 miliona evra manje.

"Nema mogućnosti da se dođe do nove likvidnosti po niskoj ceni novca", objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.org i dodaje da izveštaji Agencije za privredne registre o finansijkoj poziciji preduzeća pokazuju da samo 40 preduzeća duguje polovinu ukupnog duga privrede.

"Najveći broj njih je u statusu javnih ili neprivatizovanih društvenih firmi. Kada se oni izuzmu, situacija u većini drugih preduzeća nije tako loša. Dramatična je kod preduzetnika, ali oni su previše mali da bi uticali na kreiranje ekonomske politike i tražili pomoć", kaže on.

MILIJARDA DUGA VIŠE ZA TRI MESECA

Država se u trećem tromesečju ove godine najviše zadužila na inostranom tržištu: javni spoljni dug porastao je za 1,2 milijarde evra. Najveći deo čini prodaja evroobveznica na svetskom finansijskom tržištu u iznosu od milijardu dolara (738,1 milion evra), zatim, 200 miliona evra porasta obaveza po osnovu makroekonomske pomoći EU i još 120 miliona evra po osnovu garancije date za kredit EIB kompaniji Fijat automobili Srbija. Javni unutrašnji dug u istom periodu uvećan je za 222,7 miliona evra, od čega se 210 miliona evra odnosi na obaveze države po osnovu garancije za kredit Javnom preduzeću Srbijagas.

Zaposleni u Srbiji na plećima nose i dugove svojih poslodavaca. Kada se ukupno zaduženje privrede podeli na sve zvanično uposlene, svaki radnik „dođe" po 11.061 evro. Da bi se vratili dugovi privatnog sektora potrebno je 29 mesečnih fondova zarada. Kada se saberu privatni i javni dug, radnici treba da crnče pune četiri godine.

"U septembru 2008. godine apelovao sam da se država zaduži kako bi refinansirala najskuplje kredite jeftinijim. Tako bi manje ljudi ostalo bez posla kada preduzeća krenu da štede na radnoj snazi. Od tada se država zadužila više od šest milijardi evra, ali da bi finansirala redovnu isplatu plata i penzija a manje zbog investicionih radova", kaže Zdravković.

On objašnjava da je "privreda širok pojam različitih interesa, a država treba da gleda dugoročne interese i da svojim delovanjem odgovori na osnovno pitanje svog postojanja: kako da stvori efikasan sistem u kome će se povećavati broj firmi i zaposlenih? Jeftine izvore finansiranja treba ponuditi preko banaka u državnom vlasništvu firmama koje imaju proizvode za izvoz, i imaju perspektivu da svojim radom opstanu na tržištu, a da u zemlju unesu preko potrebnu deviznu likvidnost".

I, na kraju, tu su i građani i njihove pozajmice. Stanovnici Srbije duguju ukupno 5,8 milijardi evra. Kada se na istu gomilu stave krediti države, privrede i građana, oni iznose blizu 38 milijardi evra. A kada dug podelimo na sve žitelje, svakom pripadne po 5.330 evra. Ako ga „nose" samo zaposleni, onda je svakom na grbači po 21.637 evra.

Nastavak na B92...