Izvor: S media, 21.Okt.2010, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U penziju posle smrti?
Već danima Francusku parališe generalni štrajk više sindikata koji demonstriraju protiv reforme penzionog sistema. U Srbiji zaposleni u pravosudnoj administraciji odolevaju pritiscima i nastavljaju štrajk zarad povećanja plata. S media portal istražuje mogućnosti prave sindikalne borbe kod nas.
Prema procenama sindikata u Francuskoj širom zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << juče je na ulicama bilo 3,5 miliona ljudi koji su izražavali nezadovoljstvo zbog najavljenih vladinih reformi penzionog sistema. U više francuskih gradova izbili su sukobi policije i maskiranih mladih ljudi. Štrajk se proširo na drumski i vazdušni saobraćaj, ne rade neke banke i pošte, a zapaženu ulogu u protestima imaju i srednjoškolci.
Predstavnici naših sindikalnih organizacija različito gledaju na organizaciju štrajkova u Srbiji i u Francuskoj.
-Mogu se oceniti istovetno i štrajk u Francuskoj i štrajkovi u Srbiji. Štrajk pravosuđa predstavlja interese zaposlenih i štiti, kao i svaki sindikat, materijalne i ekonomske interese zaposlenih. Sindikati su kod nas relativno novi i mladi i imali su drugačiju poziciju ranije nego što imaju danas. To govori o tome da je potreban jedan vremenski period da bi sindikati sada mogli veoma brzo da angažuju veliku armiju svojih članova – objasnio je za S media portal potpredsednik veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Branislav Čanak smatra da se Srbija i Francuska po ovom pitanju ne mogu porediti.
-Tamo postoji jako duga tradicija sindikalnog organizovanja, u pravom smislu reči. To nisu sindikati za polutke, brašno, ulje i šećer nego sindikati za borbu za radnička prava. Upravo gledamo kako ta borba izgleda.Mi nismo u stanju da to napravimo i organizujemo. Mi smo u stanju jedino da izbacujemo prazne i lažne parole i to je glavno obeležje sindikalnog pokreta u Srbiji. On ne služi onome čemu inače sindikati služe svuda u svetu, a naročito u razvijenom demokratskom svetu – rekao je Čanak.
Protesti i blokade se šire Francuskom
Dve trećine Francuza podržava proteste
Branko Pavlović, advokat i konsultant u privatizacijama smatra da je štrajk u pravosuđu opravdan i vrlo dobro organizovan.
-Za razliku od štrajkača u Francuskoj, naše pravosuđe ima potpuno opravdane zahteve. Naravno imate i bedan pokušaj vlasti da bednim manipulacijama pokaže kako ti ljudi nisu u pravu. Šta hoće naša vlast? Hoće da ta bedna crkavica koju bi im možda i dali, ne uđu u penzijski osnov. A ljudi kažu neću to već hoću da mi daš povećanje plate da mi to uđe u penzijski osnov, cilj im je da dođu do plate od 28.000 dinara što svakako nije preterano.
Ko će dočekati penziju?
I kod nas se ovih dana raspravlja o izmenama predloga Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju kojim su predviđeni znatno stroži uslovi za odlazak u penziju. Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života, a žene sa 38 godina staža i 58 godina života.
S S S Srbije traži povlačenje ovog predloga Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju "radi sadašnjih i budućih penzionera". Samostalni sindikat će od 26. oktobra do 1. novembra, sprovesti akciju prikupljanja potpisa za povlačenje predloga Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure.
Policijski sindikat odložio štrajk
Zaposleni u pravosudju nastavljaju štrajk
-Uvereni smo da ćemo prikupiti dovoljno potpisa da bi se referendum raspisao, a to je već poruka da taj Zakon o penzijama ne uvažava interese radnika i budućih penzionera i verujem da će odziv biti jako veliki. Ne verujem da se mogu oglušiti o nešto što govori da će penzije biti umanjivane, da će biti sve više i više otežani uslovi za penzionisanje, rekao je Vuković.
Protesti vezani za izmene i dopune zakona ujedinili su više sindikata oko jedne akcije, ali među njima nije UGS „Nezavisnost“.
Čanak objašnjava ovu odluku za S media portal:
-Ne mislim da je „referendum“ pravo rešenje. Ja ne vidim da Francuzi imaju referendum, nego se lepo i pristojno tuku na ulicama i tako će izboriti bitku. Imamo i primer susedne Hrvatske gde je raspisan referendum i on je maksimalno uspeo po broju prikupljenih potpisa, prebačena je norma preko tri puta, a rezultat je ipak nula, nije se promenilo ništa. Mi jednostavno nismo u stanju da u ovakvom političkom sistemu tim sredstvima izađemo na kraj sa onim stvarima koje želimo da postignemo. Time se uništava potencijalna borbena oštrica svakog sindikalca, ukazuje Čanak.
Lošu saradnju sindikata u Srbiji prokomentarisao je Branko Pavlović, konsultant u privatizacijama.
-Koordinacija koja bi trebalo da postoji preko velikih centrala kao što je Samostalni sindikat, danas ne funkcioniše. Zapravo vi imate razlike između dobrih i loših Sindikalnih lidera na nižim granskim nivoima i tamo gde su ti lideri pametniji, sposobniji, bolji i jasnije medijski nastupaju, tamo imate bolji rezultat. Tamo gde imate one koji ili to neće ili ne umeju onda nemate ni rezultate. Meni se čini da će tek kroz pojedinačne štrajkove morati da se stvori jedna ozbiljna sindiklana struktura u Srbiji – upozorio je Pavlović.
Bič MMF-a
Nemačka je još početkom 2000.godine izvršila reformu svog penzionog sistema i povećala granicu odlaska u penziju na 67.godina. Ovo što se sada lomi u Francuskoj, Nemačka je primenila pre deset godina. Pavlović tvrdi da drugog puta nema, jer neće još dugo moći da se drugačije finansiraju penzije.
-Problem je samo kako sprovesti takve mere, pogotovo u društvima kao što je Srpsko, potpuno bez ideje, vizije i nade. Sada je jasno da ta pričica kako mi idemo putem EU više ne daje rezultate, jer sve više ljudi shvata da to ne znači nikakav bolji život, bolji standard, bolje obrazovanje ili zdravstveni sistem. Prosto pogledate oko sebe pa vidite da je Mađarska bankrotirala, Bugarska i Rumunija ne liče ni na šta. Problem penzionog sistema i njegovo rešavanje će sigurno biti bolno jer mi već zadnjih šest-sedam godina imamo manjak od 50 posto sredstava potrebnih za isplaćivanje penzija i njih uzimamo iz budžeta. Drugim rečima jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda ide za dotiranje penzija, pored onoga što mi zaposleni plaćamo kroz doprinose i to nijedno društvo i nijedan sistem ne može da izdrži- objasnio je Pavlović.
Delimičan nastavak štrajka
Bez obzira loše stanje penzionih fondova jedan od osnovnih zahteva Samostalnog sindikata je da se u Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju ugradi zaštitna klauzula, kojom se predviđa da prosečna penzija u Srbiji ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade.
-Argument nemanja para i pritiska MMF-a, a da se pritom ništa ne radi da se ti fondovi uvećaju, da se zaposle mladi ljudi i da oni pune fond. Znači da će neke generacije morati da rade do stote godine ako se ovako bude nastavilo, ne samo u Srbiji nego i Evropi. Izgleda da zbog toga što se ne upotrebljavaju mehanizmi da nekoga prinudite da plaća doprinose za porez, svim narednim generacijama otežavate uslove odlaska u penziju, a i kada odu u penziju onda da ih pustite da preživljavaju- rekao je Vuković.
Prodaja "Telekoma"
Pavlović tvrdi da će prodaja Telekoma produžiti ali ne i zapušiti rupe našeg budžeta.
-Sledeće godine Srbija ulazi u period otrežnjenja kad će se shvatiti u kojoj meri je je vođena potpuno pogrešna ekonomska politika u ovih deset godina. Neprestano zaduživanje države, prodaje i privatizacije se bliže kraju i tada će doći do realnog sagledavanja stvari, a građani će postaviti pitanje: Ko je spržio sve te pare? Ko je proćerdao te silne milijarde evra?- upitao je Pavlović i dodao:
-Od 2002. do 2009. godine zbir zaduživanja kod MMF-a i privatizacija su Srbiji donosili oko pet i šest miliona evra i to nam je popunjavalo rupe za ovakav loš život kakav sad živimo. A sada imamo zakon po kome će država moći da se zaduži još samo dva miliona evra i neka još od Telekoma dobijemo milion i po evra, to je tri i po milona evra koje možemo da ostvarimo kao gornju granicu prihoda u sledećoj godini. Za 2012. godinu ne ostaje ništa, a pristižu i dugovi koje moramo vraćati. Mi danas mislimo da je dubina društvene krize veoma velika ali to je ništa šta nas čeka u naredne dve godine.
Ivana Drobnjaković, Maja Vidović
Pogledaj vesti o: Štrajk policije
