Izvor: Politika, 27.Sep.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U penziji pola veka
Miloš Lučić (92) iz Prijepolja namiruje pola veka u starosnoj penziji, a njegov najstariji sin Milan (68) šest godina je penzioner
Užice – Dvojica vitalnih penzionera iz Prijepolja, otac i sin Miloš i Milan Lučić, dođoše zajedno pre neki dan u Užice na obeležavanje godišnjice Užičke republike. Obojica su u starosnoj penziji: dobrodržeći Miloš uskoro puni 92 godine i namiruje pola veka penzionerskog staža, a njegov sin Milan ima 68 leta i šestu godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je penzioner.
– Otac se drži kao mladić, zdravlje ga odlično služi i uvek je u kakvom poslu aktivan. Ne ide ni meni da zaostajem za njim. Onim što je čitav život činio visoke nam je moralne pa i radne norme postavio, trudim se da ga sledim – kazuje za naš list Milan Lučić, najstariji od tri Miloševa sina.
Krepki starina Miloš je verovatno rekorder među starosnim penzionerima u Srbiji: za tri meseca navršiće se punih pola veka otkada je u starosnoj penziji. U januaru naredne godine, kako je izračunao ovaj bivši komandir narodne milicije, primiće tačno 600. penziju. Ne sumnja da će tu jubilarnu isplatu dočekati. Namerava i stotu da pregura jer je zdravlje očuvao. – Idem do sto pet pa opet – šali se.
– Sada, od marta do novembra, svakodnevno radim u našem seoskom domaćinstvu u Dumljanima kod Prijepolja. Tu imam pčelinjak, gajim voće, povrće, vinovu lozu. Ove godine jabuke, trešnje i grožđe su mi lepo rodili, ali je šljiva zakazala. Kad sam u Prijepolju šetam svaki dan po nekoliko kilometara, a kod kuće uredno vežbam: radim sklekove i trbušnjake. Aktivnost, dobro raspoloženje i osmeh su moji recepti za dug život – veli Miloš Lučić, koji je u partizanima ratovao od 1941. godine i četiri puta je ranjavan.
Posle rata radio je u narodnoj miliciji, bio i komandir, pa u 43. godini otišao u penziju, 1. januara 1966. godine.– To je puna starosna penzija: ukupno 35 godina i devet meseci radnog staža(a tada se penzionisalo sa stažom od 35 godina). Uračunato mi je učešće u ratu i beneficije za rad u miliciji – seća se Miloš.Penzija koju prima mu je bila 36.000 dinara, ali je smanjena za onih 10 odsto, a kao ranjenik iz rata ima i invalidu s dodatkom od 12.000.
Miloš se u penzionerskim danima aktivirao u boračkoj organizaciji, već je celu deceniju predsednik prijepoljskog Saveza boraca. U toj organizaciji je i njegov sin Milan, i to kao član republičkog odbora Subnora. Žive zajedno s Milanovom porodicom u Prijepolju.
Milan Lučić je 1969. godine završio ekonomski fakultet i odmah se zaposlio u pribojskom FAP-u. Potom je direktorovao u Prijepolju: prvo u fabrici obuće „Limka”, pa u Opštinskom zavodu za društveno planiranje i razvoj, a onda bio šef filijale „Dunav osiguranja” i direktor „Putnika”. U punu starosnu penziju otišao je 2009. godine. Odličnog je zdravlja, kao otac Miloš.
– A i radim kao otac, stalno mu pomažem u seoskom domaćinstvu. Pčelarstvom se uz njega bavim već pola veka. Imam sina i dve ćerke, kao i dve unuke. Evo, otac i ja smo zajedno namirili 56 godina provedenih u penziji – sumira uz osmeh Milan Lučić.
B. Pejović
