Izvor: Blic, 24.Avg.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Vojvodini živi trećina siromašnih
Novi Sad - Naša zemlja je jedna od deset najstarijih država u svetu, ali ne u istorijskom, već u demografskom smislu. U njoj živi oko 1,3 miliona starijih od 65 godina, od kojih skoro 400.000 ne prima penziju. Trećina siromašnih živi u Vojvodini. Većini je najvažniji problem kako da obezbede hranu, ogrev i lekove, zaključak je nevladine organizacija „Amiti", koja je zajedno sa mrežom „Humanas" protekle godine sprovela istraživanje o uslovima u kojima živi najstarija populacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Studija o siromaštvu starih predstavljena je u udruženjima penzionera u Novom Sadu Subotici i Sremskoj Mitrovici.
Nadežda Satarić, jedna od autorki studije, navodi da čak oko 30.000 starih žive sami i bez ikakvih primanja. Njima je često najveći problem da obezbede hranu i ogrev.
- Ako je neko u takvoj situaciji da mu je najveća briga hrana, onda možete misliti u kakvom siromaštvu živi. Mnogi od tih ljudi ne mogu sebi da obezbede parče mesa nedeljno, a ima i onih koji ni mesečno to ne mogu. U ovoj grupaciji stanovništva samo 11.000 prima socijalnu pomoć. Oni su, dakle, najbrojniji među siromašnima, a najmanje ih ima među primaocima socijalne pomoći - ocenila je Satarićeva.
Razlog zbog kojeg je toliki broj starih iznad 65 godina ostao bez penzije jeste neprijavljivanje staža, a to se najčešće događalo kod sezonskih poslova u nekadašnjim poljoprivrednim kombinatima i građevinarstvu. Bez penzije je i mnogo zemljoradnika i skoro sve domaćice, odnosno žene bez lične profesije.
- Podaci govore da je situacija alarmantna i da bi država morala što pre da napravi program finansijske pomoći za ovu kategoriju stanovništva. Većina zemalja u tranziciji koje imaju slične probleme uvela je socijalne penzije za svoje stare i siromašne građane. Mi ne zagovaramo primanja za ljude koji nisu radili. Ali, većina ljudi koji se sada nalaze u tako teškoj situaciji su radili, a bez penzija su ostali jer neko nije uplaćivao doprinose - kaže Sanja Miloradović, takođe jedna od autorki istraživanja.
U Vojvodini su do pre tri decenije na jednog penzionera radila četiri zaposlena, a danas skoro svaki korisnik penzije „ima svog radnika". Penzijski fond je opterećen dugovima, država plaća neažurnost poslodavaca, budžet je kraći za skoro 150 milijardi dinara koje su poslednjih deset godina gazde „zaboravljale" da uplate na ime doprinosa. Koliko će još državni penzijski sistem biti održiv - tema je među analitičarima, ali kako će da žive pod stare dane, pita se i sve veći broj radnika u Srbiji.
- Svi promašaji u penzijsko-invalidskom osiguranju u našoj zemlji sada se iskazuju u najoštrijoj formi - ocenjuje Milorad Mijatović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i član Upravnog odbora Penzijskog fonda Srbije. - Doprinosi će biti nedovoljni za isplatu ionako već simboličnih penzija i sasvim je izvesno da u budućnosti neće biti dovoljno novca.
Stručnjaci godinama upozoravaju na to da ovakav penzijski sistem ne može da bude održiv na duže staze, ali reforme ove osetljive i važne oblasti idu veoma sporo.
- Država već sada dotira Fond PIO sa 213 milijardi dinara godišnje od 460 milijardi sa koliko Fond ukupno raspolaže. To znači da je pitanje dana kada će država učestvovati sa više od 50 odsto u finansiranju penzija - obrazlaže Mijatović.
Istovremeno, vlasti dozvoljavaju svojim miljenicima, kojekakvim tajkunima i neažurnim poslodavcima da ne uplaćuju doprinose, pa zato već sada imamo budžetski deficit od 150 milijardi.
Kada bi Fond PIO isplaćivao penzije bez dotacije iz republičkog budžeta, procenjuje se da bi primanja najstarijih bila manja za trećinu. Ogroman gubitak od najmanje 150 milijardi dinara, čini se, nije dovoljno „stimulativan" da se država ozbiljnije pozabavi neplatišama. U koštac sa neažurnim poslodavcima hvata se samo Poreska uprava, ali ni ona sa previše rezultata. Skoro 700 inspektora kontroliše vlasnike, a mesečno se ispiše i po 10.000 naloga za prinudnu naplatu, ali to i dalje ne puni kasu.
Prema rečima Zrenjaninke Ljiljane Petrov iz Pokrajinske organizacije penzionera, zatražena je pomoć od Izvršnog veća Vojvodine da se penzionerima u pokrajini obezbede donacije iz Robnih rezervi.
Statistika kvari prosek
Prema podacima Republičkog fonda PIO, čak 183.986 penzionera živi sa penzijom manjom od 8.400 dinara. Među penzionerima čija primanja prelaze 72.321 dinara na osnovu posebnih propisa su bivši radnici republičkog i saveznog MUP-a (469), učesnici i nosioci spomenice iz Drugog svetskog rata (378) i akademici (15). Čak 1.543 penzionera prima 72.321 dinar, između 72.322 i 96.721 dinara na penzionom čeku dobija 767 starijih građana, a 102.766 i više dinara na osnovu opštih i posebnih propisa dobijaju 62 penzionera.
Nemaju ni za lečenje
Istraživanje je pokazalo da 17 odsto starih, siromašnih i usamljenih nemaju nikakve srodnike i da se ni na koga ne mogu osloniti, a da čak 45 odsto živi u porodicama s prosečnim mesečnim prihodom nižim od 4.000 dinara mesečno. U takvoj situaciji nije ni čudno što je 90 odsto ovih ljudi i bolesno, jer prosto nemaju novca za lekara i lečenje.
