Izvor: Kurir, 22.Feb.2011, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U FABRIČKIM HALAMA IGRAJU KOŠARKU I UŽIČKO KOLO!
Od tridesetak privatizacija u užičkom kraju propalo 11, stotine radnika ne mogu u penziju, u halama organizuju svadbe i utakmice
UŽICE - Umesto da rade, u fabričkim halama igraju košarku i užičko kolo!
To je surova užička stvarnost. Povrh svega, konkretna: vikendom u nekadašnjoj menzi bivšeg užičkog giganta sa skoro hiljadu zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << - svadbe. U hali koja je pripadala nekadašnjem tekstilnom zmaju - igra se košarka.
- Od tridesetak firmi, koliko je u ovom kraju prodato od početka privatizacije, u 11 slučajeva kupoprodajni ugovori su raskinuti i po tome smo šampioni u Srbiji! S druge stane, za poslednjih 10 do 15 godina u Užicu i okolini nije otvorena nijedna veća fabrika koja bi napravila ozbiljniji pomak u zapošljavanju ljudi - kaže Petrašin Drulović, predsednik Veća Samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga.
- Od 17.000 industrijskih radnika, koliko je nekad radilo u Užicu, ostalo je jedva 5.000. Od 4.600 ljudi koliko ih je radilo u tekstilnoj industriji, sada ih je ostalo tek nešto više od 300. Na nešto više od 22.000 zaposlenih, u Užicu je 16.270 penzionera. Nema proizvodnje, nema stranih ulaganja, zato nam u fabričkim halama umesto mašina sviraju harmonike i violine - objašnjava on.
Sa druge strane, ovih dana objavljeni statistički podaci govore da je industrijska proizvodnja u užičkom kraju u 2010. godini veća za 18,8 odsto nego u prethodnoj, da je spoljnotrgovinska razmena porasla za 50 odsto, u nekim opštinama značajno rastu i zarade?!
- Statistika je ovakva ponajviše zahvaljujući „Impol sevalu", Valjaonici bakra, „Putevima", „Jedinstvu", „Namenskoj"... Ta preduzeća rade, došlo je do povećane tražnje za njihovim proizvodima, koji su sada i skuplji, i to je dobro... Ono što nije dobro, jeste da statistika ne obuhvata hiljade i hiljade ljudi koji su bez posla, koji jedva vezuju kraj s krajem, koji mesecima ne primaju plate - kaže Drulović.
Dug je spisak propalih firmi o kojima govori Drulović. Nestao je „Froteks", koji je nekada zapošljavao 2.000 ljudi, propalom privatizacijom zbrisana je „Raketa" sa 1.100 radnika, ne rade nekad čuvena užička „Mlekara" i „Kožara", nestao je i „Fasau", nekad čuven po odličnim slavinama...
Strašne migracije
- U kakvom blagostanju živimo, govori i podatak da je prošle godine u Užicu rođeno nešto više od 700 beba, a ovdašnje srednje škole imaju 1.460 mesta. Prošle godine u ovom kraju u stečaju su bile 333 firme. U Novoj Varoši, u kojoj je nekada samo IK „Zlatar" zapošljavao preko 3.000 ljudi, sada u prerađivačkoj industriji radi tek 600 ljudi. U hiljadama porodica niko ne radi, ili je oboje supružnika ostalo bez posla - kaže Drulović.
Tužno, a smešno
- Gorko sam se ovih dana nasmejao kad sam pročitao statistički podatak da su u prošloj godini porasle zarade u opštini Nova Varoš. A znate zašto su porasle - zato što su u toj opštini pozatvarane skoro sve firme sem nekoliko privatnih, koje se još drže, pa u statistiku sada ulaze samo plate zaposlenih u državnoj upravi, javnim preduzećima i tih nekoliko firmi. Stotina ljudi koji ne primaju platu nema u statistici, kojom se narodu zamazuju oči - kaže Petrašin Drulović.
