Izvor: Politika, 24.Feb.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turajlić: Nauka u Srbiji 13. prase
BEOGRAD – Profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić izjavila je večeras u Beogradu na tribini Centra za kulturnu dekontaminaciju o stanju u obrazovanju i nauci da Srbija ne može da izdržava 176 naučnih instituta, koliko ih danas ima, i da se taj broj mora svesti na realnu meru.
Turajlić je rekla da je to preveliki broj naučnih instituta za zemlju veličine Srbije navodeći kao primer SAD koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju ukupno nešto više od 180 naučnih instituta.
„Neće u ovoj zemlji biti bolje dok mi treba da izdržavamo 176 instituta”, rekla je Turajlić na tribini na kojoj su učestvovali i genetičar Miodrag Stojković i profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Vladimir Pavićević.
Govoreći o problemima u obrazovanju u Srbiji, Turajlić je rekla da Srbija školuje kadrove koji su previše usko specijalizirani i da je to jedan od problema što oni nakon školovanja teško nalaze posao.
„Imamo potpuno pogrešan koncept studija koje su skupe i ne služe ničemu”, rekla je Turajlić i ukazala i na problem hiperprodukcije ljudi koji su doktorirali na fakultetima u Srbiji.
Turajlić je ocenila i da obrazovanje u svetu prati tehnološki razvoj, a da se u Srbiji to čak i ne vidi, jer ne postoji volja za promene.
Genetičar Miodrag Stojković je ocenio da Srbija izdvaja mala sredstva za nauku, kulturu i obrazovanje, a da najveći deo novca odlazi na plate i održavanje opreme koja je u lošem stanju.
„Budžet naučnika u Srbiji za potrošna sredstva je 300 evra godišnje, što je malo imajući u vidu koliko su potršna sredstva u Srbiji skupa”, rekao je on i dodao da je drugi deo problema i to što nabavka opreme potrebne za istraživanja često mnogo kasni.
Kao probleme, Stojković je pomenuo i odlazak mladih ljudi po završetku školovanja i slabu zainteresovanost političara da nešto ozbiljno promene u nauci, jer je, kako je naveo, to za njih vrlo malo biračko telo.
„Obrazovanje, nauka i kultura su 13. prase u Srbiji”, rekao je Stojković.
On je dodao da ne treba da zavarava ni bolji plasman beogradskog univerziteta na rang listi svetskih univerziteta koja se pravi u Šangaju jer je to postignuto tako što je Ministarstvo prosvete praktično primoralo institute da sve objavljuju pod imenom Univerziteta u Beogradu, a da se pri tome ništa nije promenilo u načinu rada na samim fakultetima.
Profesor Vladimir Pavićević je rekao da su obrazovanje, nauka i kultura u Srbiji „razoreni”.
On je naveo da ima utisak kao da vladajuće strukture žele da umesto obrazovanih i sposobnih ljudi u Srbiji žive oni koji nemaju ni znanja ni samopouzdanja da stvari menjaju na bolje.
Fonet
objavljeno: 24.02.2014.
