Izvor: Sportski Žurnal, 13.Jan.2011, 01:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trikolori, pa svi ostali

Olimpijski šampioni iz Pekinga 2008, svetski iz Hrvatske 2009, evropski iz Austrije 2010. - Francuzi. Jedina selekcija s ujedinjene sve tri krune. Ima li smisla uopšte i govoriti ko je najveći kandidat za krunu.
U njih ne veruju samo rukometni poslenici, već i kladionice, pa i oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << koji tek po nešto znaju o rukometu.
Sastav promenjen neznatno, i prisilno. Nema povređenih Danijela Narsisa i Gijoma Žila, te nekih koji su već u rukometnoj penziji poput Žoela Abatia i Kristofa Kempea, i onih za koje, po selektoru Klodu Onesti, ovaj put nije bilo mesta: Franka Žuniloa i Sebastiana Ostertaga.
Ali, najbolji igrač planete Nikola Karabatić, uz najboljeg golmana Tijeria Omejea i najboljeg odbrambenog igrača Didie Dinara, uz fenomenalne Bertrana Žila, Lika Abaloa, Mihaela Gigua i Žeroma Fernandeza dovoljni su aduti za juriš na novu krunu, ustvari njenu odbranu.
Ovakva imena, složićete se, niko nema. Uz to, uvek su u zenitu kada se igraju odlučujući mečevi.
Hrvati su godinama u vrhu, osvajaju medalje, ali su dobrano uzdrmani kompleksom Francuza. Gale nikako da pobede već pola decenije. Nisu uspeli ni na svom terenu uz podršku pune Arene Zagreb. Ako im tu nije uspelo...
Ivano Balić je i dalje sjajan, Igor Vori takođe, mladi nadolaze, ali pitanje je koliko će moći uz rekovalescente Blaženka Lackovića i Domagoja Duvnjaka. Dva veoma bitna igrača, ali snage za ceo turnir, nemaju, bar ne da odigraju na vrhunskom nivou.
Zato je imaju Danci. Doduše, i njima nedostaje poneka zvezda, ali mentalitet je njihov najjači adut. Svejedno da li igraju protiv Bahreina ili Norveške, igraju isto i uvek 60 minuta, što su najbolje osetili Orlovi pre dve godine u Poreču.
Naravno, na kormilu je neprevaziđeni Ulrik Vilbek, najjači adut Skandinavaca.
U bitku za odličja će i Španci, Poljaci i Islanđani. Ono što ih svrstava u ovu grupu je - iskustvo i za izvoz.
Ribari su već pola decenije u nepromenjenom sastavu, pa i moja mama zna da je na desnom beku Olafur Stefanson, na srednjem Snori Gudjonson, a levo Valur Sigurdson i da je to zacementirano. Olimpijsko srebro iz Pekinga i evropsko iz Austrije samo su im podsticaj za novo odličje.
Španci nikako da se vrate u vrh od svetskog zlata 2005. Romero, Entreriosi, Šterbik, Garsije... znalac do znalca, ali uvek podbace, a ni ovaj put Fortuna nije bila uz njih, u najtežoj su grupi.
Poljaci, uz selektora Bogdana Ventu, mogu mnogo. Dokazali su to u Hrvatskoj osvajanjem bronze, dve godine ranije i srebra (nisu im dozvolili da pobede Pancere u finalu u Nemačkoj). Sve prekaljeni borci, a i leže im planetarni okršaji, zato nek se pazi ko im na put stane.
Da iznenade mogu Nemačka, Norveška, Mađarska, domaćin Švedska i Srbija, listom sve Evropljani. Ali, mora se imati na umu da su iz ove grupe u poslednjih pet godina samo Panceri stizali do medalje. Ostalih često nije bilo ni na velikim turnirima.
Ostali, neće im ostati ni mrvice, biće akteri Svetskog prvenstva i ništa više od toga.

Nastavak na Sportski Žurnal...