Izvor: B92, 24.Dec.2014, 19:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci, da hoće, mogu da nas spasu
Smanjenje plata i penzija u Srbiji za 10 odsto u naredne tri godine neminovno vodi daljem padu tražnje, urušavanju standarda i ukupne privredne aktivnosti.
Niže marže - spas za džep i privredu
Ipak, nade ima.Prema mišljenju ekonomista, ako se trgovci budu odrekli dela marži, privredna aktivnost neće stati i standard građana neće biti previše ugrožen.
Prema gruboj računici, prosečno domaćinstvo koje, recimo, s dve zarade mesečno raspolaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << s oko 100.000 dinara, nakon smanjenja mesečnih primanja i s uračunatim većim ratama kredita zbog pada kursa, umesto te sume, primaće mesečno oko 83.000 dinara.
*5,3 odsto je oslabio dinar u odnosu na evro ove godine
*2,4 odsto iznosi inflacija u novembru
* 11,2 odsto smanjena industrijska proizvodnja
Ekonomista Ljubodrag Savić za "Večernje novosti" kaže da "nema sumnje da će smanjenje plata u javnom sektoru i penzija ostaviti loše posledice na standard stanovništva". Najveće štete pretrpeće najstariji sugrađani, penzioneri, jer oni nemaju druge izvore prihoda.
"Najavljena štednja države imaće negativnih uticaja, pre svega, i na sektor trgovine", dodaje Savić. "Smanjenje ukupne platežne kupovne moći pogodiće i samu proizvodnju. Ali ako bi se, što je malo verovatno, trgovci odrekli dela marži, onda ne bi došlo da pada fizičkog obima proizvodnje. Dakle, da rade sa manjim zaradama i većim obrtom. Ipak, ne mora sve da bude crno. Možda će pojedini proizvođači, zbog slabe tražnje na ovdašnjem, spas potražiti na drugim tržištima."
Prema trenutnim troškovima života, mesečnim režijama, to je smanjenje koje vodi štednji i uzdržanosti od kupovine na svim nivoima... Milan R. Kovačević, ekonomista, kaže da se zarade u javnom sektoru i penzije koje su ove godine smanjene neće nominalno uvećavati bar tri godine, a njihovo dalje realno smanjenje obavljaće inflacija, koja će se ubrzati.
"Neminovni dalji pad vrednosti dinara, zbog recesije i stagnacije domaće privrede, poskupljivaće cene iz uvoza i otežavati servisiranje duga u evrima, što će dalje otežavati i poslovanje privrede i život građana", ističe Kovačević. "Iz sadašnje potrošnje iznad mogućnosti može se izaći jedino njihovim uravnoteženjem. Ali slabašna privreda ne uspeva da stvara više, pod teretom velikog državnog aparata i u neefikasnom, a skupom društvenom sistemu."
Umesto da popravlja institucije i njihovo funkcionisanje uz manje troškove, Vlada je, dodaje Kovačević, posegla za smanjenjem domaće tražnje srednje klase, koja će više pogoditi domaće proizvođače nego uvoz. Umesto unapređenja i poboljšanja investicione klime, kako bi se stvarao održivi privredni rast, širi se nerealna nada u pomoć stranih prijatelja, od kojih se i dalje dobijaju samo krediti ili kupujemo skupo njihovo ulaganje.
"Suština je da će doći do suzbijanja potrošnje i smanjenja tražnje, a samim tim moraće da se izvede nova niža projekcija bruto društvenog proivoda", kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. "Ovome doprinose i spoljna dejstva, pre svega recesija u Rusiji, koja nam je otvorila vrata za izvoz. Sada je ova zemlja u problemu, špekulativnim udarom je oborena rublja i smanjena cena nafte."
S druge strane, kako kaže Đukić, građanima kojima se smanjuju plate i penzije mora da se pokaže i "zelena grana", odnosno šta ih čeka posle ove štednje.
