Izvor: B92, 26.Avg.2013, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećem detetu prosečna penzija
Srbija se suočava s dramatičnim demografskim problemima. Po trendu u proteklom delu godine uspeh je ako budemo imali 67.000 živorođenih beba (isto kao 2012), dok će trend pada mortaliteta (na verovatnih 98.000 do 100.000 ove godine) oboriti stopu negativnog prirodnog priraštaja na (i dalje vrlo visokih) 32.000, što je čak 4,5 promila. Imajući u vidu da je procenjeni neto odliv stanovništva iz Srbije godišnje najmanje 11.000, a verovatno oko 13.000hiljada ljudi,Srbija će ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imati skoro 45.000stanovnika manje nego 2012.
Ono što možemo očekivati narednih godina je slično prosečno smanjenje populacije, što ukazuje da bi se za deset godina ukupna populacija zemlje mogla smanjiti za oko 450.000. Problem nije samo u tome što nam sela odumiru, već je problematika prirodnog priraštaja veoma važno ekonomsko pitanje. Naime, s ovakvom tendencijom dovodi se u pitanje održivost penzionog sistema koji počiva na međugeneracijskoj solidarnosti. To znači da penzije ne potiču iz nekakvog autonomnog fonda već od trenutnih plata. Dakle, ako se smanjuje broj onih koji rade, a povećava broj penzionera (trenutno po oko jedan odstogodišnje, ili oko 17.000neto), to znači da će u bliskoj budućnosti biti sve manje para za penzije.
Ono što mnogima na prvi pogled izgleda dobro to je da će se Srbija za oko deceniju i po suočiti s manjkom zaposlenih budući da se smanjenje populacije najviše odražava na (potencijalnu) radnu snagu. Uodsustvu imigracije (koje, kad je o Srbiji reč,teško da će biti u većem broju) to bi značilo snažan pritisak na rast zarada i gubitak i onako slabe konkurentnosti domaće privrede.
Postojeće mere podrške natalitetu dale su skromne učinke dok bi rad na povratku iseljenika takođe dao skromne rezultate, a i smanjio bi snažan priliv koji Srbija ostvaruje od doznaka. Naime, zemlja koja nema obilne resurse niti tehnologiju praktično mora da izvozi radnu snagu, kao što to Srbija i čini punih pola veka. Smanjenje mortaliteta na sreću se već dešava, ali to jeproces koji ne može bitnije da popravi nepovoljnu demografsku piramidu zemlje, niti njene ekonomske performanse. Dakle, kako rešenje ne može biti ni snažna imigracija sunarodnika (jer je njihov broj vrlo skroman u regionu),zahvaljujući čemu je Srbija bila šampion Evrope po prirodnom priraštaju 1870–1913, podizanje nataliteta čini se jedinom solucijom. Poenta je samo naći najstimulativniju ali i ekonomičnu meru.
Zakonskim aktom kojim bi svako treće novorođeno dete dobilo finansijski dodatak koji bi trajao do punoletstva i koji bi bio jednak prosečnoj mesečnoj penziji (24.000dinara) znatanbroj majki, odnosno roditelja, podstakao bi da razmišljaju o prinovi. Zakon bi važio za trećerođenu decu s datumom rođenja ne ranijim od devet meseci od usvajanja zakona (na primer 1. jul 2014). Da bi se sprečilo stvaranje siromaštva zbirni broj godina radnoga staža oba roditelja bi morao da budeminimalno pet godina, dok bi kod onih koji imaju prebivalište na selu uslov bio da imanje ne bude manje od jednog hektara. Dete i roditelji bi morali da bududržavljani Srbije s prebivalištem u Srbiji, dok bi promena prebivališta duža od pola godine značila gubitak prava. Novac bi se uplaćivao na račun majke.
Ovakvim zakonom bi se povećao i broj drugorođene dece budući da bi mnogi planirali da imaju i treće. Konzervativna procena je da bi ovakva mera povećala natalitet za 10.000beba godišnje (od toga je najmanje petina drugorođenih), što bi snažno smanjilo depopulaciju zemlje, i u narednim decenijama u radnu snagu uvelo stotine hiljada ljudi. U ovu akciju mogle bi se uključiti i tradicionalne verske zajednice, kroz poklone i na primerbesplatno krštenje trećeg deteta, izdavačke kuće koje bi poklanjale sveske i pribor (one bi imale korist od besplatne reklame za koju bi bila zadužena nacionalna televizija, koja bi promovisala čitavu akciju), kao i mnogi donatori.
Budžetski trošak ovakve akcije bio bi skromnih 40 miliona evra prve godine (računa se da bi se broj trećerođene dece udvostručio), druge godine dvostruko više, dok bi 18.godine od početka primene zakona rashod po ovom osnovu bio stabilizovan na nešto više od 700 miliona evra (oko 1,5 odstotadašnjeg BDP-a Srbije). Budući da je trošak po osnovu penzija 13 odstoBDP-a, kao i da će rashodi po osnovu kamata sledeće godine iznositi milijardu evra, vidi se da ova mera ne bi bila preterano veliki izdatak po budžet,posebno u prvim godinama primene. Raniji predlog (iz 2011) vladine komisije za izradu građanskog zakonika Srbije o „demografskoj naknadi” za treće dete je veoma skup jer podrazumeva to pravo i za već rođenu decu koja su treća po redu, kojih je jedna osmina. To bi značilo da bi rashod za ovu namenu u prvoj godini primene bio oko 400 miliona evra.
Politika
