Izvor: Politika, 05.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se zakrpa za budžet
Ako se zbog slabe tražnje trezorskih zapisa ne obezbede dodatni izvori finansiranja budžeta, moraće da se smanje penzije, plate, socijalna pomoć ili finansiranje kapitalnih projekata
Ako se zbog slabe tražnje trezorskih zapisa ne obezbede dodatni izvori finansiranja budžeta, moraće da se smanje neki budžetski rashodi, kao što su penzije, plate, socijalna pomoć ili finansiranje kapitalnih projekata, ukazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče Stojan Stamenković, urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Ekonomskog instituta. Finansiranje deficita republičkog budžeta na kratak rok nije problematično, ali su na srednji rok mogući problemi ako se ne prikupi dovoljno novca od prodaje državnih zapisa, smatra Stamenković.
Prihodi i rashodi budžeta do avgusta nisu značajnije odstupali od plana za 2010. godinu, ali se nameće pitanje održivosti finansiranja deficita.
Prodaja trezorskih zapisa, kojom se finansirao deficit, od maja slabi. Ona je sve manja, iako kamatne stope na zapise rastu, pa Stamenković smatra da se već nameće pitanje da li se emisijom trezorskih zapisa može u potpunosti finansirati otplata duga i tekući budžetski deficit. Autori MAT-a ne daju izričite odgovore na navedena pitanja, ali ukazuju da je, kao pomoć finansiranju budžeta, država odlučila da se zaduži kod komercijalnih banaka za 250 miliona evra. „Kamata je povoljna, ali je ipak komercijalna”. Bankama je isplativije da daju državi kredit u evrima nego da kupuju trezorske zapise, jer očekuju rast kursa i inflacije i na taj način se štite od kursnih razlika.
On je ukazao na tri moguće „neprijatnosti” koje može da donese zaduživanje države za finansiranje budžetskog deficita koje bi mogle da nastanu na duži rok. Prvo bi se postavilo pitanje održivosti nivoa javnog duga, posebno ako se uvedu fiskalna pravila od 2011. godine. Drugo, može se očekivati pritisak države na monetarnu politiku, odnosno politiku deviznog kursa da bi se izbegao teret duga koji može nastati usled kursnih razlika. A kao treće – prinudno smanjivanje budžetskih izdataka uskraćivanjem prava korisnicima. Ovo je vrlo verovatan scenario ukoliko se nastavi trend rasta domaćih i globalnih kamatnih stopa, ukazuju autori MAT-a.
Stamenković je napomenuo da sve projekcije sada ukazuju da Srbiju u narednim godinama očekuje „negativan kreditni priliv”, odnosno veće otplate starih od priliva novih kredita. U tom slučaju zemlja bi mogla da upadne u „dužničku zamku”, kada rastuće otplate kredita povećavaju budžetski deficit, čak i kada je potrošnja države smanjena.
Ako se jaz u tekućim transakcijama platnog bilansa ne „zakrpi” prilivom investicija, i dalje će biti potrebne zamašne intervencije Narodne banke Srbije da bi dinar ostao stabilan, jer bi u suprotnom otplate duga bile uvećane kursnim razlikama, istakao je Stamenković.
Zbog toga urednik MAT-a smatra da bi u tom slučaju mogao da usledi pritisak vlade na centralnu banku da obezbedi stabilan kurs. Ali odmah se nameće i pitanje koliko dugo bi mogla da trajeta erozija deviznih rezervi pre nego što se postavi pitanje održivosti spoljnog duga, odnosno eksterne likvidnosti – posle čega će neizbežno uslediti veća inflacija i devalvacija, potpuno nezavisna od računa o „ravnotežnom” kursu koji se sada prezentuju javnosti.
I, u tom slučaju, ukazuje redakcija ovog mesečnika, štrajkači koji sadatraže povlačenje penzijskog zakona iz Skupštine, čak i ako se ne računa sa negativnim efektima konflikta sa MMF-om koji bi odatle nastao, mogli bi se suočiti sa bolnom istinom da, uprkos svim „revalorizacijama”, penzije na srednji rok realno budu manje nego što im pomenuti zakon stavlja u izgled.
A. Mikavica
-----------------------------------------------------------
Smanjuju proizvodnju – da poskupi?
Inflacija u Srbiji u ovoj godini premašiće gornju projektovanu granicu od osam odsto, koju je postavila centralna banka za kraj ove godine. Ali ne mnogo, ocenio je Stojan Stamenković. Inflacija, merena rastom potrošačkih cena, već u avgustu dostigla je nivo ciljan za kraj godine, pošto je od decembra prošle godine porasla na 5,9 odsto, naveo je Stamenković.
Cilj ekonomske politike u pogledu inflacije teško da će biti ostvaren, pre svega zbog poskupljenja hrane, mada ne treba zaboraviti ni uticaj porasta cene gasa i grejanja, koji se, kao i porast cena struje, možda može potisnuti ka prvim mesecima sledeće godine, ali se ne može izbeći, navode ekonomisti.
U avgustu su cene hrane donele dve trećine ukupne inflacije, koja je u tom mesecu iznosila 1,4 odsto.
Stamenković je postavio pitanje – da li prehrambena industrija svesno usporava proizvodnju pojedinih artikala da bi imala opravdanje za povećanje cena, a zatim povećava proizvodnju.
objavljeno: 06/10/2010
