Izvor: Glas javnosti, 28.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak rad se meri samo decenijama
BEOGRAD - Radnici na teškim, štetnim i opasnim poslovima, ali i oni čije su profesije ograničene sa navršenim određenim godinama života i opadanjem fizioloških funkcija imaju pravo na uvećanje staža, kako bi ranije ostvarili penzije i bar donekle sačuvali svoje zdravlje.
Pravo na beneficirani staž priznaje se u različitim delatnostima, među njima su radnici hitne pomoći, grafičke, metalske, gumarske industrije, staklari, proizvođači oružja, vozači teških kamiona, piloti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ali i balerine i trubači. NJima se, u zavisnosti od težine posla, na svaku godinu rada dodaje dodaje dva, četiri ili najviše šest meseci penzijskog staža. Staž sa uvećanim trajanjem se računa na radnim mestima gde je posao naročito težak, opasan i štetan za zdravlje, ali i kod profesija čije je obavljanje ograničeno sa navršenim brojem godina života ili opadanjem fizioloških funkcija.
Tehnologija čuva zdravlje
Prema podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) s kraja prošle godine u Srbiji je 16,72 odsto od ukupnog broja, ili 103.500 starosnih penzionera sa beneficiranim stažom, čija prosečna primanja iznose 21.648 dinara. U kategoriji invalidskih penzija 42.890 korisnika je sa uvećanim stažom, što je 12,98 odsto od ukupnog broja penzionera te kategorije, a njihova prosečna penzija iznosila je u decembru 15.266 dinara.
- Da bi se utvrdilo radno mesto na kome će se priznati beneficirani staž, potrebno je prikupiti dokumentaciju, pre svega o težini tog posla i opasnosti po zdravlje, čime se bave kvalifikovani instituti. Oni svoj nalaz dostavljaju je Fondu PIO, a komisija proverava navode i dostavlja mišljenje Upravnom odboru Fonda, koji šalje predlog nadležnom ministarstvu kako bi se donela konačna odluka - objašnjava Ilija Kecojević iz PIO Fonda.
Svakih deset godina opasna radna mesta se proveravaju i podležu reviziji odluke.
- Procenjuje se da li i dalje postoje uslovi za računanje uvećanog staža, i to po istom postupku po kom su se ona ranije utvrdila kao štetna - dodaje naš sagovornik.
Komisije Fonda PIO koje preispituju ovakva radna mesta došle su do zaključka da savremene tehnologije radnicima donose bolje uslove za rad, pa je u poslednjih nekoliko godina u gotovo dve trećine slučajeva revizije došlo do ukidanja ili smanjivanja stepena uvećanja staža.
Zakon koji reguliše pravo na uvećani staž je prilično rigorozan. Recimo, ne priznaje nikakva prava osiguraniku ukoliko je na „opasnom“ radnom mestu proveo manje od (potrebnih) 10 godina rada, odnosno pet godina u slučaju da je utvrđena i njegova invalidnost.
Štetno tek kad se proglasi
Problematičan je i propis iz 1997. godine, kojim je ukinuto retroaktivno računanje uvećanog staža, što praktično znači da ukoliko se na radnom mestu na kome neko radi prizna pravo na beneficirani (uvećani) staž, to se može odnositi samo na budući, a ne i na prethodni rad na takvom mestu.
Prema postojećim propisima, ukoliko je za neko radno mesto (prema Zakonu o bezbednosti na radu) ocenjeno da je sa povećanim rizikom, to automatski ne znači da zaposleni ima i pravo na beneficirani staž. Zaposleni će to pravo steći tek po odobrenju komisije Fonda, kojoj je poslodavac dužan da podnese zahtev o proceni novih radnih mesta.
Pošto se za beneficirani staž plaćaju veći doprinosi, postoji velika bojazan hoće li (i zašto bi) u privatnim firmama poslodavci želeti da plaćaju za radnike veće sume novca za uvećan staž osiguranja, ili će se potruditi da „uštede“, pa neće ni podneti zahtev Fondu PIO. Upravo zbog toga mnoge firme i ne podnose zahteve za utvrđivanje beneficiranog staža i tako izbegavaju plaćanje uvećanih doprinosa.
Naftaši na čekanju
- U poslednje vreme imamo zaista malo zahteva za utvrđivanjem novih radnih mesta pod takvim uslovima rada, a najnovije zahteve dobili smo od „Petrohemije“ iz Pančeva, za radnike u proizvodnji etilena, zatim za neka mesta u naftnoj i hemijskoj industriji - ističe Kecojević. Koliko je nepravedna odluka o ukidanju „retroaktivnosti“ pokazuje i ovaj primer, pa ukoliko „naftašima“ bude priznat uvećan staž osiguranja, radnici će na tu pogodnost moći da računaju tek kroz 10 godina ukoliko se primenjuje propis iz 1997. godine. Za one pre važi stari propis i njima se priznaje uvećani staž.
Dok se „opasna radna mesta“ kod nas određuju komisijski, i od slučaja do slučaja, u zemljama Evropske unije sve je sistematski urađeno i tačno se zna gde se po pitanju bezbednosti nalazi radno mesto štetno po zaposlene. Osim toga, u mnogim evropskim zemljama je snižena starosna granica za penzionisanje radnika na određenim poslovima, kao što su rudari, železničari, državni službenici...
Novi procesi rada otvaraju i nova radna mesta, koja sa sobom nose drugačije vrste štetnosti po zdravlje zaposlenih, pa se postavlja pitanje da li prilikom donošenja odluke o nekom budućem beneficiranom stažu treba uzeti u obzir i faktore kao što su stres i rad pod pritiskom.
