Izvor: Politika, 21.Jun.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do invalidske penzije
Lane odobreno samo 13.116 penzija ili 35 odsto od svih podnetih zahteva. – Za svaki ponovljeni zahtev, neophodna i nova dokumentacija
Porodica Desanke Radulović (61) iz Beograda više ne zna šta im teže pada: bolest majke i supruge, koja se iz dana u dan pogoršava ili to što je za četiri godine šest puta odbijena za invalidsku penziju. Ova nastavnica marksizma, uz svog muža koji je vojno lice, selila se iz mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u mesto po Hrvatskoj, pa je u njenoj radnoj knjižici ostalo ubeleženo samo 12 godina radnog staža i to ostvarenog u Hrvatskoj. Rat ih je doveo u Beograd. Tu se Desanka razbolela, a sve vreme je bila nezaposlena. Posle operacije, postaje težak i nepokretan bolesnik. Ipak, ni posle šest izlazaka pred komisiju, na kojoj su članovi porodice uvek dobijali zaključak da je „privremeno radno nesposobna”, ova žena nije uspela da dobije invalidsku penziju.
Ovo je samo jedna od priča ljudi koji su se proteklih dana javili „Politici” tvrdeći da se danas do invalidske penzije stiže teže nego ikada pre, čak i kada je reč o ozbiljnim bolestima. Mnogi tvrde da se zahtevi sa psihijatrijskim dijagnozama, takozvane F šifre, gotovo automatski odbijaju, a da se penzije odobravaju samo bolesnicima sa rakom u poslednjoj fazi bolesti.
Dr Aleksandar Milošević, direktor Sektora za medicinsko veštačenje Republičkog fonda penzionog i invalidskog osiguranja (RF PIO), za „Politiku” kaže da je tačno da su uslovi za dobijanje invalidske penzije poslednjih nekoliko godina pooštreni i objašnjava da je to učinjeno pre svega zbog velikog broja zloupotreba.
Zato ne čude podaci RF PIO da se iz godine u godinu broj invalidskih penzionera smanjuje. Tako je u 2011. godini podneto 35.255 zahteva za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Od tog broja usvojen je zahtev 13.116 osiguranika, što znači da je oko 35 odsto od ukupnog broja dobilo pozitivno rešenje.
Dr Milošević objašnjava da se Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ovo pravo može ostvariti samo ukoliko postoji potpuni gubitak radne sposobnosti: više ne postoji preostala radna sposobnost (treća kategorija) ili skraćeno radno vreme (druga kategorija).
– Poslednjih godina uveli smo niz kontrolnih mehanizama, kako bi sprečili zloupotrebe. Pozivi osiguranika na veštačenje su centralizovani, tako da ni podnosilac zahteva ni lekar do dana veštačenja ne znaju raspored. Osim toga, obavlja se kontrola svih nalaza, ocena i mišljenja lekara-veštaka. Zakon predviđa i obavezne kontrolne preglede prilikom dobijanja invalidske penzije – kaže dr Milošević.
Prema podacima fonda, najučestalije bolesti koje dovode do gubitka radne sposobnosti su iz grupe kardiovaskularnih bolesti, zatim slede tumori, duševni poremećaji i ostalo. Dr Milošević pojašnjava da veštaci procenjuju radnu sposobnost, a ne šifre bolesti.
Na pitanje zašto su građani odbijani po šest puta i koliko su stručni lekari u komisijama, dr Milošević objašnjava da komisije ne postoje od 1997. godine.
– Veštačenje obavlja lekar-veštak, pojedinac, odgovarajuće specijalnosti, čiji rad kontroliše Odeljenje za kontrolu nalaza. Osiguranici mogu podnositi zahtev neograničen broj puta, što ne znači da će ostvariti ovo pravo. U odlučivanju se u obzir uzima kompletna priložena medicinska dokumentacija, overena i potpisana na odgovarajući način. Osobe kojima zahtev nije usvojen, mogu da podnesu novi zahtev, ali tek kada prođe šest meseci od dobijanja rešenja kojim je odbijen. Neophodno je da podnosilac uz svaki novi zahtev dostavi i novu medicinsku dokumentaciju, a često se dešava da uz ponovljeni zahtev dobijemo samo dokumentaciju koja je već veštačena – odgovara dr Milošević.
On objašnjava i da je fond od januara ove godine nadležan i za penzije profesionalnih vojnih lica, kao i za invalidske penzije. On dodaje da nije bitno da li su osiguranici zaposleni ili se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Što se radnog statusa tiče, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalna bolest, bez obzira na dužinu staža. Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja za koji su uplaćeni doprinosi. Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, tako da je do 20 godina potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja, do 25 godina – dve godine staža osiguranja, a do 30 godina – tri godine staža osiguranja. Ukoliko osiguranik ispunjava uslov za starosnu, ne može ostvariti pravo na invalidsku penziju.
----------------------------------------------
Najučestalije bolesti koje dovode do gubitka radne sposobnosti
*kardiovaskularnih bolesti
*tumori
*duševni poremećaji
Olivera Popović
objavljeno: 22.06.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
