Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet ne poznaje formulu nacionalnih penzija

U Rusiji se izuzetnim umetnicima mesečno daje po 800 rubalja u trajanju od jedne do tri godine, u Švedskoj 152 odabrana umetnika primaju prihode na osnovu državne garancije

Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o kulturi Srbije, donetog 2009. godine počela je 25. novembra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, dan kasnije je održana u Narodnom pozorištu u Nišu, a sutra je zakazana i u Beogradu, u 11 časova u Narodnoj biblioteci Srbije. Neposredno pred medijsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oglašavanje rasprave, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, upitan o nacionalnim penzijama, najavio je kao mogućnost „napuštanje tog modela kao krajnje anahronog” ili „eventualno uvođenje neke nacionalne nagrade sa ograničenim, jednokratnim iznosom”. Ministar je, takođe, konstatovao da su neke od dodeljenih nacionalnih penzija nacionalna sramota.

Naravno, nacionalne penzije – priznanja, samo su segment nagomilanih manjkavosti Zakona donetog 2009. godine. Segment, koji je već nekoliko godina u žiži kulturne i druge javnosti. Zbog negodovanja javnosti, napravljeno je istraživanje za potrebe narodnih poslanika na temu „Nacionalna priznanja za vrhunski doprinos u oblasti kulture i sporta”. Na adresu Evropskog centra za parlamentarna istraživanja i dokumentaciju, upućena su tri pitanja: da li se izdvajaju naknade iz državnog budžeta za nacionalno priznanje i poseban doprinos u oblasti kulture i sporta i da li postoje slična primanja u vašoj zemlji? Ko ima pravo na „nacionalna primanja” i ko su korisnici ovih naknada? I poslednje, šta je pravni osnov, odnosno, kojim aktom je to regulisano?

Stigli su odgovori Nemačke, SAD, Francuske, Ruske Federacije, Slovačke Republike, Velike Britanije, Češke Republike i Švedske.

Sjedinjene Američke Države uopšte nemaju finansijske nagrade ovog tipa. Čak ni Olimpijski komitet ne prima od Vlade SAD kontinuiranu finansijsku pomoć. Za ostvarene rezultate, pojedinci dobijaju priznanja iz filantropskih organizacija i korporativnog sektora. Naveli su primere nagrade Genijus prajzes u iznosu od pola miliona dolara koju svake godine dodeljuje „Makartur foundejšen”, kao i Pulicerovu nagradu‚ koja se dodeljuje autorima i novinarima u iznosu od 10.000 dolara. Najviša je nagrada Savezne vlade „Prezidental medal of fridom”, ali ona nema novčani iznos.

U Francuskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj Republici i Slovačkoj Republici, država ne daje umetnicima ni sportistima novac ni nagrade za njihove uspehe.

Ni bogata Nemačka ne pomaže kulturu i sport iz budžeta po srpskom modelu. Ipak, po modelu kulturnog federalizma iz budžeta Savezne vlade (koji iznosi oko 1,2 milijarde evra) oko 13 posto ukupne potrošnje je namenjeno umetnosti i kulturi. Nadležnost ministra kulture je da podstiče i ohrabruje umetnike, ali obično ne pojedinačno, već posredno, kroz kulturne institucije od nacionalnog značaja. Nemci, naime, finansiraju projekte od međunarodnog značaja i inovatorske programe, i u te svrhe je 2012. godine država izdvojila 35 miliona evra, navodi se u istraživanju.

U bogatoj Švedskoj je 1970. uveden Pravilnik o državnim garancijama za primanja umetnika, a pre četiri godine, švedski parlament je odlučio da postepeno revidira garantovani prihod za umetnike, a sredstva prebaci u formu dugoročnih stipendija. U ovoj zemlji sa više od devet miliona stanovnika, 152 odabrana umetnika primaju prihode na osnovu državne garancije. Te garancije dodeljuje Upravni odbor „Fonda švedskih autora” i one podrazumevaju da korisnik ima osiguran minimalni prihod u visini pet osnovnih primanja za tekuću godinu. Međutim, ta primanja se gase, ako umetnik ostvari malo veći lični dohodak. Tako je, na primer, u 2011. godini zagarantovan dohodak iznosio 214.000 švedskih kruna, a ukoliko bi umetnik ostvario 260.000 kruna, prestaju i državne garancije.

Evo i iskustva iz Ruske Federacije. Odlukom ministarstva kulture, na osnovu javnog konkursa, mesečno se izuzetnim umetnicima daje po 800 rubalja u trajanju od jedne do tri godine, bez obzira na penzije, druge plate, bonuse... Ali, za izuzetne umetnike penzionere, dobitnike najviših državnih priznanja kao što je Lenjinova nagrada ili državna Nagrada RSFSR, zakon predviđa dodatnu mesečnu finansijsku naknadu u iznosu 330 posto socijalne penzije( u 2012. iznos socijalne penzije je bio 5.771 rubalja)

Kod sportista u Rusiji je nešto drugačije. Dekretom predsednika Ruske Federacije državnim reprezentativcima i trenerima koji učestvuju na olimpijadama i paraolimpijadama dodeljuje se iznos od 32.000 rubalja. A sportista koji je reprezentativac više od šest godina i ima radni staž od najmanje 20 godina, ima pravo na socijalnu nadoknadu do starosne penzije, 60 godina starosti za muškarce, 55 za žene. Izuzetnim sportistima, moguće je dodeliti i dodatne finansijske naknade u iznosu od 250 posto iznosa socijalne penzije.

Istraživanje koje smo naveli, uradila je mr Marina Prijić. Očigledno, srpska formula je jedinstvena. Za nju ne znaju bogate zemlje sveta i Evrope, nema toga ni u zemljama okruženja, u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, a pisali smo o modelu Makedonije i Crne Gore, o nagrađivanju istaknutih umetnika.

A šta će reći javna rasprava, jer moguće je u njoj učestvovati i putem interneta, pošto je Ministarstvo kulture Srbije objavilo na svom sajtu formular za sve primedbe i predloge, ostaje da se sačeka.

Mirjana Radošević

objavljeno: 02.12.2014.

Nastavak na Politika...