Izvor: Večernje novosti, 13.Maj.2014, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve teže do invalidske penzije

PRE samo deceniju i po broj invalidskih penzionera u Srbiji činio je više od trećine ukupnog broja umirovljenika, a danas je sveden na manje od jedne petine, ili 19,3 odsto. Većina njih u proseku podiže čekove 18 godina, pa su na taj način od svih penzionera najduže na „platnom spisku“ Fonda PIO. Posmatrano u apsolutnom broju, za poslednjih 10 godina manje ih je za čak 90.000. Statistika Fonda PIO pokazuje da je 1960. godine bilo 40,14 odsto invalidskih penzionera, objašnjava dr Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Milošević, direktor Sektora za medicinsko veštačenje u RF PIO, a od početka sedamdesetih beleži se smanjenje, da bi osamdesetih godina opet ostali u nivou oko ili čak nešto višem od 40 odsto. - Od 1991. godine konstantno se smanjuje učešće invalidskih penzionera u ukupnoj strukturi, što se od 2003. nastavlja - kaže naš sagovornik. - Tada su drastično pooštreni kriterijumi, što je rezultat promene prava, koje se do tada cenilo prema poslu koji je osiguranik obavljao, a od tada se ceni opšta radna sposobnost za bilo koji posao. Najveći broj sudski procesuiranih slučajeva zbog zloupotrebe bilo je u periodu od 2002. do 2005. godine, a procedura veštačenja je zakonom kao i internim uputstvima i aktima Fonda dopunjena tako da se maksimalno izbegnu sve eventualne nepravilnosti.SRCE NAJUČESTALIJE bolesti koje dovode do gubitka radne sposobnosti su iz grupe kardio-vaskularnih, zatim slede tumori, koštano-zglobne bolesti, duševni poremećaji i sl. Daleko najveći broj bolesti koje vode u invalidsku penziju su kod osiguranika između 55. i 59. godine života. - Pravo na invalidsku penziju se može ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti, tj. potpuna nesposobnost za obavljanje bilo kog posla. To se ne odnosi na radno mesto ili kvalifikaciju koju osiguranik ima, već na opštu radnu sposobnost. Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, nije bitno koja je dužina penzijskog staža podnosioca zahteva. Ako je, međutim, invalidnost posledica bolesti ili povrede van radnog mesta, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja. U odlučivanju o ovom pravu u obzir se uzima kompletna priložena medicinska dokumentacija, overena i potpisana na odgovarajući način. Za svaki novi zahtev neophodni su i novi papiri. Kompletna procedura u Sektoru za medicinsko veštačenje završava se u roku do 45 dana od dana podnošenja zahteva, a u roku do dva meseca svi sa negativnim rešenjem dobijaju rešenje na kućnu adresu. Lekar veštak na pregledu ocenjuje i zdravstveno stanje osiguranika i papire, dok kontrolni pregled uvek obavlja drugi doktor, a ne onaj koji je radio prvo veštačenje. Svaki nalaz i medicinsko veštačenje podležu opet kontroli, pa je mogućnost greške svedena na minimum. - Pri svakom kontrolnom pregledu obavezno je da korisnika pregleda drugi lekar odgovarajuće specijalnosti, bez obzira na to da li je nalaz pozitivan ili negativan - objašnjava naš sagovornik. KONTROLIŠU I LEKARE FOND je, pre deset godina, uveo kontrolne mehanizme, kako bi se sprečila bilo kakva mogućnost zloupotrebe. Pozivi osiguranika na veštačenje su centralizovani, tako da ni podnosilac zahteva ni lekar do dana veštačenja ne znaju ko će obaviti veštačenje. Osim toga, kontrolišu se svi nalazi, ocena i mišljenja lekara veštaka.

Nastavak na Večernje novosti...